У Ризници Српске православне црквене општине (СПЦО) Котор синоћ је приређена промоција књиге “Архив Српског пјевачког друштва Јединство” (1839) Котор, коју је уредио диригент мр Михајло Лазаревић, а најављен је и скори почетак рада новог сајта.
Вече је у присуству представника Фонда за мањинска права г. Цановића отворено Которском химном Светом Сави, 30 година старијом од Мокрањчеве.
Члан Управе хора Драган Ђурчић је подсјетио да је у вријеме пандемије ковида – 19 „Јединство“ напустило 12 чланова хора. „Они су се придружили хору анђела и херувима. Иначе, рад хора је био забрањен у складу са препорукама СЗО, а захваљујући екипи, која се у то вријеме „бацила“ на истраживање архивских докумената, а посебно оцу Миливоју Бакићу, који је сређивао архив СПЦО Котор, наишло се на огроман депо архивалија Јединства (око 3.300 докумената). Са документима и прашином су се дружили и Михајло Лазаревић, Петар Букилица и Ивана Марковић. Миленко Стојковић је задужен за сајт, о. Миливој Бакић је био асистент и моја маленкост – координатор“, казао је Ђурчић.
Мр Михајло Лазаревић је казао да рад на књизи не би био могућ да архив није сачуван захваљујући прије свих блаженопочившем оцу Момчилу Кривокапићу.
„Сачувао га је у једном одсудном тренутку послије земљотреса (1979), када је све било разрушено. Схватио је да све што чува Црквена општина треба негдје брзо измјестити. Измјештено је у цркву Св. Николе која није била нешто пуно оштећена. Као широко образован о. Момо је знао да иза земљотреса слиједе и други потреси и неко невријеме, па је документација измјештена у кућу на адреси 389, гдје сад живи наш старјешина и чувао се док се радила санација цркве Св. Николе и комплетна ова кућа у којој се и радио простор гдје ће се све поново похранити, тако да се три пута архив у кратком периоду измјештао“, казао је Лазаревић.
Подсјетио је затим на послијератну забрану рада свих друштава основаних у Краљевини Југославији и прије, као и на одлуку да се оснују нова друштва која одговарају систему, па је основан нови хор КУД “Никола Ђурковић” (који није добио име по композитору Николи Ђурковићу поријеклом из Рисна, него по народном хероју његовом даљем сроднику).
„Управа хора тада од власти добија наредбу да се све ноте предају, како би их они тамо боље сачували. Тадашњи умни људи који су свој живот посветили Јединству, сјетили су се да велики број копија предају на чување КУД-у Никола Ђурковић, док су сви оригинали и вриједни примјерци сачувани и сакривени. У томе им је помогао нови диригент новог хора који је то видио, али није откуцао, па су нотни и архив докумената сачувани. Антун Хомен је то сачувао, па је тако архив два пута сачуван од великих пошасти. Надамо се да га више нећемо морати чувати на тај начин“, казао је Лазаревић.
Подсјетивши на изузетан допринос о. Момчила у очувању архивске грађе и свему што је урадио одмах по доласку у Котор, схвативши да мора сачувати све што се тиче Црквене општине Котор па и ширег региона. Посебно послије земљотреса, када је обнављао цркве, купио рукописне књиге, спашавао иконе и све вриједности које су се налазиле у порушеним храмовима.
„Много тога је сачувано и овдје је код нас и чека да се врати док је дио враћен у обновљене храмове и објекте наше Цркве. Као харизматична личност запао је за око многим интелектуалцима тога доба, посебно из САНУ, који су се уопште бавили српском културом, традицијом, језиком, писмом… Све оно што би показао наилазило би на одушевљење оних који су били у прилици да виде једну тако сачувану грађу. Као млади диригент, који је дошао на позив о. Момчила и интуицијом попадије Смиљке, а послије дужег боравка и рада са Јединством, у то вријеме апсолвент, прегледам архивску грађу нота, рукописа… Као неко ко има 24 , 25 година, коме се да тако нешто, био сам потпуно одушевљен, јер сам држао историју у рукама“, каже Лазаревић који причу о которском „Јединству“ преноси на музичке академије у Београду и Новом Саду, гдје се изучавало само Прво београдско певачко друштво и Панчевачко, као најстарије.
Проналази посјету Јосифа Маринковића СПД “Јединство”, који му посвећује литургију, Исидора Бајића, заоставштину Мокрањца, ноте које је од Дјевојачког института „Јединство“ добило посјетом Цетињу…
„Схватам и да се ту не ради само о нотама, него о једном периоду, да је хор веома вриједан и да је имао једну велику историју“, казао је Лазаревић.
Слиједи период грубог разврставања огромног материјала покривеног исто тако огромном прашином, нагомиланом деценијама, наравно уз обавезно присуство незаобилазног црквеног миша, уз подразумијевајуће ефекте по материјал.
„Жеља оца Мома је била да након 50-годишњег рада, када крене у пензију, а иначе био је активан до своје смрти, ми кренемо у сређивање архива и да се свако бави одређеном проблематиком. Попадија Смиљка, која је етнолог и знала је архивистику и радила је такав посао у оквиру Завода за заштиту споменика, била би главни координатор. То је био план и он се није тако реализовао, али ми из обавезе према њима и њиховој доброј вољи и свему што су учинили, урадили смо онако како смо знали и завршили тај посао без њих. Надам се да се они радују томе“, казао је између осталог Лазаревић.
Књига “Архив Српског пјевачког друштва Јединство (1839) Котор” је састављена из два сегмента. Један је попис нотни (свих нота чуваних до земљотреса), а исто тако и докумената (чланови друштва, дописи, телеграми, сједнице, коресподенције са другим хоровима, институцијама, краљевским кућама).
„Јединство је било један од оснивача Јужнословенског пјевачког савеза, а рад на архиву демантовао је и да је хор имао прекиде у раду нпр. за вријеме Другог свјетског рата и италијанске окупације, о чему свједочи и композиција нашег епископа бококотрског који је столовао у згради садашње Музичке школе, бавио се музиком, компоновао и литургију и опијело и неке клавирске композиције. Његов Крај литургије је извођен 1944. године“, казао је Лазаревић, закључивши да је рад био истраживачки, али и да то није његов крај па ће бити позвани музиколози и историчари да се скенирају одређене композиције, писмо Михајла Пупина почасног члана Друштва (помагао из Америке рад и јубилеј Јединства).
Почасна чланица Друштва и професорица хорског пјевања на Музичкој академији на Цетињу, мр Александра Кнежевић, која је уз мр Андреу Ћосо Памер, рецензент књиге, казала је да је најзначајнији дио посла урађен тимски од стране мр Михајла Лазаревића, Петра Букилице, колегинице Иване Марковић.
„То што су они урадили је веома значајно, а ја као рецензент желим да се дубоко поклоним у сваком смислу том раду, том прегалаштву и том њиховом замајцу. Хвала им на томе. Добро знамо да овакве подухвате раде тимови који су потпомогнути у сваком смислу јаким системом који стоји иза њих. Мени је жао да ми још увијек живимо у средини, у окружењу које не препознаје што значи имати један драгуљ као што је ово Друштво које има Црна Гора, Српско пјевачко друштво Јединство“, казала је Кнежевић, истакавши да је књига прави дијамант, али и да, када се уђе у простор Ризнице, онда су и посјетиоци окружени хиљадама такође дијаманата и вриједности, па очекује да ће средина коначно схватити што за историју, за музику, за музикологију, за етномузикологију, значи имати од 1839. једно живо и једно распјевано пјевачко друштво.
Жеља јој је да се „сви бисери који су сабрани у књизи Архив Српског пјевачког друштва Јединство (1839) Котор, што прије нађу на репертоару многих хорова у Црној Гори, а нарочито нашег Јединства, које увијек полетно, зналачки и страствено пјева било какве композиције, а нарочито дјела која су се нашла на овом попису.“
„Надам се да ћемо и даље пјевати пјесмом срцу – срцем роду, а нарочито оном роду који нас буде слушао, оној плејади људи које смо изгубили из СПД Јединство, оној плејади анђела који нас бодре, који су са нама одозго са небеских висина, под окриљем и нас овдје, једне предивне руке, једног вође, једног човјека без кога све ово данас не би било овакво какво јесте, нити бисмо и ми били овакви какви јесмо, без нашег предивног, драгог и нкад прежаљеног оца Мома Кривокапића. Пјевајмо да нас они горе толико лијепо и толико анђеоски, чују“, казала је мр Александра Кнежевић.
Говорећи о ономе што слиједи, г. Драган Ђурчић је казао да је вечерас промовисана књига живот „Јединства“ који многи не могу схватити, подсјетивши и да су љетос на прослави 180 г. Градској музици Котор поклоњене копије 532 документа везана за ондашњу Грађанску музику.
„Одакле Јединству документа Грађанске музике. Истражујући сазнајемо да је прото Јово Бућин био предсједник СПД Јединство, предсједник Грађанске музике Котор и зато је та документација ту. И још, замислите, то је било прије 90 година, био је члан УО Матице хрватске у Котору. Православни свештеник, овдашњи парох, свештеник хајдук, који се исказао на свим пољима“, казао је Ђурчић.
Подсјетио је на стално јачање мјешовитог хора, али и на огроман „генератор“ насљедника – преко 100 чланова дјечијег и омладинског хора СПД „Јединство“.
„Омладински хор ће, да кажемо и то, сутра ићи за Дубровник, а поменуто писмо Михајла Пупина Идворског је потврдило истину коју смо ми причали – да је он наш почасни члан“, казао је Ђурчић, појашњавајући и да је веза великог научника у Боки био наш Ришњањин, велики филантроп Васо Ћуковић, који је подигао болницу.
За даљи радна архивистици, казао је, купљени су скенер и принтер за А3 формате, а ускоро ће почети са радом и сајт.
„Прихваћена је сарадња са Архивом Србије, а о. Миливоје Бакић је одсутан јер је тренутно на курсу за обуку будућих архивиста. На нама је да анимирамо, да ли надлежно министраство, да ли Општину, није важно, јер нас очекују и огромни послови конзервације и заштите“, казао је Ђурчић.
Рекао је и да се вечерас добро сјећамо стихова из наше химне из 1889. г. „коју је спјевао прото Јово Сундачић, а компионовао Дионизије племенити Де Сарно Сан Ђорђо“. „Његових докумената има гомилу у овоме попису. Запамтимо да у Јединству и с Јединством свем на сусрет смијемо поћ, а у доброј вјери и у сазнању, а то је моје сазнање и вјерујем многих и од вас, да нас прате, не само споменутих 12 које знамо и који су са нама радили за живот овога Друштва, него и сви наши преци у претходних 183 године. Свјесни смо којем Друштву припадамо и морамо га јачати на бази овога и хвала свима што су нам пружили доказе ко су били наши преци. Живјело Српске пјевачко друштво Јединство“, поручио је Ђурчић.
Фото: Радио Котор
Извор: СПЦО Котор
