У Народној библиотеци “Радосав Љумовић“, 5. марта. 2024. године, промовисана је збирка поезије “Када немири утихну“ ауторке Слађане М. Пуповић.
Уводну ријеч имао је професор Цетињске богословије Александар Вујовић, који је истакао да су пјесници божији писци и да својим пјесмама чувају и преносу ту најплеменитију ријеч.
„И овом књигом, а и оном претходном, и другим стиховима којима храни своје срце и којима награђује своје ближње, ауторка наставља то ђело започето још у временима Светога Саве, Стефана Првовенчаног, који су написали прве пјесме на нашим просторима, преко Теодосија, Доментијана, Јелене Балшић, монахиње Јефимије и све до Десанке Максимовић, Исидоре Секулић и многих других жена које су писале и пишу откуцаје свога срца и предају свијету.
Слађана, пишући ове стихове и везући најдивнију пјесму свога бића, нам дарује саму себе и дарује нам оно што је она, али и путоказ младим људима да стварају и да пишу и записују па било то поезија било то проза“, рекао је професор Вујовић.
Професор књижевности, Александар Марић, наглашава да веома важне позиције текста јесу наслови два круга пјесама „Када тишине проговоре“ и „Одрекосмо се и људи и Бога“ који у читаоцима већ прије самог читања развијају једно јако асоцијативно поље.
„Јак кохезиони елемент између ова два круга пјесама јесте љубав која живи у лирском субјекту тј. љубав коју у себи гаји ауторка посебно према свом, односно, нашем идентитетском коду: према нашој земљи, нашем народу, нашој вјери, нашем језику и у крајњем према човјеку који нипошто не смије да одступа од оног исконског у њему“, казао је професор Марић.
Марић истиче и да му је посебно драга пјесма „Земљо моја “ гђе лирски субјект изражава жал и кајање јер оставља своју земљу онда кад јој је најтеже било и тражи опроштај. Додаје и да су „можда баш њени немири утихнули оног трена кад су се преточили у ову збирку пјесама коју нам пјесникиња оставља у насљеђе“.
Медијатор вечери, књижевник и рецензент књиге, Рајко Палибрк истиче да једна од употаности која нам се намеће у тренутку лада почнемо да читамо прве странице неке књиге јесте које ћемо одговоре добити кад ишчитамо и посљедњу страницу.
„Када сам заклопио странице књиге пјесама Слађане Пуповић добио сам један једини одговор, а то је да морам да се вратим на почетак и да поново читам, да читам, читам… и памтим како би оно што садржи ова књига, као ријетко која постала дио мене и као читаоца и као неког ко такође пише поезију“, рекао је књижевник Рајко Палибрк.
Говорнице стихова биле су ученице гимназије „Слободан Шкеровић“: Ксенија Ашанин и Јована Никић.
Радијски прилог припремила:
Слободанка Грдинић новинар Радио Светигоре
Текст и фотографије:
Маја Ненезић, Менаџерер програмске политике и планирања
ЈУ Народна библиотeке “Радосав Љумовић” Подгорица
Благодаримо Маји Ненезић на снимљеном прилогу и фотографијама.
