Petrovdan Bijelo Polje

Прослава Петровдана у Бијелом Пољу

Име: 13.07. 2018 Petrovdan Bijelo Polje; Опис: Прослава Петровдана у Бијелом Пољу Тип: audio/mpeg

Српска православна општина Бијело Поље организовала је, у четвртак 12. јула 2018, прославу празника Светих првоврховних апостола Петра и Павла – Петровдан, а у молитвеном сабрању учествовао је и велики број вјерника, славећи заштитнике Саборног храма и града.

Свету Архијерјејску Литургију у цркви Светих апостола Петра и Павла, на дан празника, служили су: Њихова Преосвештенства Епископи будимљанско-никшићки Г. Јоаникије и диоклијски и изабрани буеносајрески и јужноцентрално-амерички Г. Кирило са бројним свештенством и монаштвом.

„Славимо празник Свих Светих апостола, данас славимо Петра и Павла, а у наставку помињемо и славимо, данас и сјутра, и све остале Свете апостоле, јер је наша света вјера апостолска, заснована на тврдом темељу, а тај темељ јесте Христос, и оне које је Он поставио Цркви да Му буду темељи, а то су Свети апостоли. Свети апостоли су проповједали истину Божју праву, провјерену, свету, проповједали су оно што су чули, што су видјели и што су на свом бићу и на свом срцу искусили, служећи Господу, непосредно, у вријеме Његовог земаљског живота, гледајући Његова чудеса, видјећи Његово распеће и удостојивши се да виде свето Васкрсење Његово, јављања Његова послије Васкрсења и Вазнесење на Небо и да се удостоје неизрецивих, неисказаних Божанских дарова да се обуку у силу са висине, силу истине, правде и љубави Божје, приликом Силаска Светог Духа. Од тада па до данас, али и до краја свијета и вијека, проповједаће се то исто Јеванђеље, свједочиће се свјетлост Божја и слава Божја, посвједочаваће се у свим покољењима до скончанија свијета и вијека“, рекао је у свом архипастирском слову Епископ домаћин Владика Јоаникије.

Он је ријечима добродошлице поздравио уважене госте молитвеног сабрања, међу којима, нарочито, Владику буеносајреског и јужно-америчког Г. Кирила, који је благословио сабрање, честитајући празник Светих апостола Петра и Павла.

„Као што је овај храм посвећен Првоврховним апостолима Петру и Павлу, који су припадници другог народа, показује да је наш народ ослобођен од других националних оквира и да дубински схвата шта је то Црква Христова и вјера православна, јер у Христу Исусу нема Јеврејина, Грка, Руса, Србина, Црногорца, Аргентинца, Американца него је све и у свему Христос, како нас то учи Свети апостол Павле. Захваљујем на дивним ријечима, мом драгом Владици и учитељу у Христу, Владици Јоаникију, он је један од првих сарадника Митрополита Амфилохија на њиви која, такође, није била у добром стању кад су њих двојица и остали сарадници почели да проповједају Христа, овдје. Али, сјећамо се, од `90.-их година до данас, такав један процват вјере и двије дивне, моћне Епархије имамо у Црној Гори које, могу слободно да кажем, то се никада није догађало кроз историју Црне Горе, такав процват вјере, сазидање и живе Цркве, а и обновљење храмова и манастира“, казао је, између осталог, Владика Кирило.

У послијеподневним часовима кроз Бијело Поље прошла је традиционална Петровданска свенародна литија, коју су предводили Преосвећени Епископи: будимљанско-никшићки Јоаникије, милешевски Атанасије и буеносајерски и јужноцентрално-амерички Кирило.

Честитајући срећан и благословен празник првоврховних Апостола, заштитника Бијелог Поља, Епископ домаћин владика Јоаникије је пожелио да Господ, молитвама Светих апостола Петра и Павла, излије своју богату милост, човјекољубље и болагодат на овај град, на народ и све православне хришћане у цијелом свијету.

“Овај свети ход, који ми зовемо литија, а Руси крестни ход, подсјећа на ход Светих апостола, када су послије празника Педесетнице, пошто су се обукли у силу са Висине, силу Божје правде, истине, љубави и човјекољубља, кренули да проповиједају Његово Јеванђеље и разишли се по цијелом свијету. Иако су ишли на разне стране земаљскога шара, циљ њиховог пута и изласка био је један те исти да све народе овог свијета, све народе Божије, приведу Христу Господу да чују благу ријеч Јеванђеља Христовог, не би ли тако нашли мир душама својим и вјечно спасење“.

„Будите сигурни да сви ви, који сте узели учешће у овом светом ходу, имате удио у ходу Светих апостола, јер је сваки хришћанин, у неком смислу, апостол Христов, јер је наша вјера апостолска. Онај који вјерује он свједочи Јеванђеље својим животом, ријечима и дјелима, свједочећи свету вјеру апостолску, а највећа проповијед Јеванђеља је живот хришћански. Ова наша литија у којој пјевамо духовне пјесме, читамо молитве, узносимо Богу славопој, кадимо, кропимо свештеном водицом, освећујемо ваздух, вријеме, простор, домове и градове, то освећење долази и до наших душа и срдаца”, бесједио је Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије.

Он се захвалио Епископима – милешевском Атанасију који је са свештенством, монаштвом и вјерницима своје Епархије учествовао у свечаности у Бијелом Пољу, и буеносајреском Кирилу, пред којим је апостолска служба у Јужној Америци.

“Они су дошли код нас овдје, да се заједно саберемо код цркве Светих апостола, Мирослављеве задужбине, и у другим нашим светињама, да на такав начин утврђујемо братску љубав и јединство Цркве Божје. Пожелимо Владици Кирилу срећан пут, који му предстоји за који дан, када ће бити и устоличен у новоформираној Епархији СПЦ у Јужној Америци. Он одлази, али наша срца ће ићи са њим, да га пратимо својом љубављу на дјелу апостолске службе у Јужној Америци. Колико ће год бити тешка и трновита служба, надамо да ће још више са њим бити Божија благодат и молитве свих Светих, цијеле Цркве Божије, цијелог Неба и да ће служба бити успјешна и благотворна“.

Сабрање је поздравио Владика милешевски Атанасије, који је казао да у Бијелом Поље доноси благослов Светог Саве.

“Ви овдје имате благослов Божји, свих апостола и апостолских ученика до дана данашњег. Молимо се Богу да буде, управо, овако како сте Ви, Владико Јоаникије, казали у бесједи. Имам потребу и жељу да кажем и неколико властитих доживљаја и осјећаја, које сам добио током ове Литије.

Овај ход улицама вашег дивног града, подсјећа ме на ход цијеле Цркве Христове кроз простор и вријеме. Ове улице вашег града подсјећају нас на све широке авеније и уске сокаке живота, и појединца и народа, свих заједно и појединачно, на све друге путање што представља да је животни пут и борба једно дуго корачање, хођење напријед. Ми ходисмо заједно, како нас уче апостоли, који су заједно испуњавали једно дјело, у једној вјери, мудрости да идемо заједно. Међутим, такође, се подсјећамо да је ход Цркве као и ход сваког од нас појединачно у тој Цркви једно сложено хођење, сложен подвиг, разноврстан. Некима у том ходу вјетар дува у леђа, па им помаже у хођењу, код неких је супротно. Неке свјетлост обасјава у том ходу, неки добијају своје вијенце већ сада, у овом животу, неки и лажне. Неки и праве, а неки привремене. Неки кроз овај ход иду, већ, прослављени, а неки осрамоћени. Некима подапињу, а неке подстичу. Било како било, или нас хвалили, или срамотили, или милоспевали, или доживљавали поразе, увијек у Цркви смо свесни да је то само једна истанца у животном, историјском ходу. Пут је много дужи, а треба стићи. Ходећи, ми се користимо мудрошћу Христовом и искуством Његових апостола и других његових следбеника“, бесједио је владика Атанасије.

Наши вође и апостоли су рекли да “ми ум Христов имамо”. Апостол Христов, један од највећих, рече “држимо се љубави”. Ми треба да дамо одговор онима који гледају у нашу борбу и онима око нас, онима близу и далеко, и онима који су са нама и који нису, онима унутра и споља…

„И онда када сте срамоћени и када сте слављени, ни једно ни друго не мора бити ни права оцјена, ни права представа, ни коначна представа и оцјена, пут се наставља. Суд се такође наставља, оцјена, процјена ће доћи, а најважнија је она коју добијамо од Онога за Којег се боримо, од Господа Христа. Ево пјевали смо тропаре, ходећи улицама, оно што је најупечатљивије за све њих, и за оне који су се прославили учењем, молитвом, мучеништвом, за све који су свој труд поднијели за Христа. И ми ово што чинимо за Христа чинимо, и Њему ћемо најприје дати одговор, и онда цијелој цркви Христовој. Нека нам је срећно хођење кроз простор и вријеме, и да се обрадујемо сви заједно у Царству Небеском код Христа, заједно са свима прослављеним Његовим апостолима и свима Светима”, поручио је Епископ Атанасије.

Домаћини славе, Сава и Андријана Смоловић приредили су богату трпезу, а дио колача за наредну годину преузела је Стојанка Војиновић.

Одржан је пригодан културно-умјетнички програм.