Praznik i molitveni pomen Svetih Sveštenomučenika Mileševskih i Dabrobosanskih svečano i molitveno je proslavljen u manastiru Mileševi u utorak 11. jula 2023. godine. Svetu arhijerejsku Liturgiju su služili Njegovo Preosveštenstvo Episkop mileševski g. Atanasije i Njegovo Preosveštenstvo Episkop budimljansko-nikšićki g. Metodije.
Sasluživali su nastojatelji manastirâ Uspenja Presvete Bogorodice u Seljanima kod Prijepolja iguman Petar i Svete Trojice kod Pljevalja iguman Zosima, arhijerejski namesnici pribojski protojerej-stavrofor Marko Papić i novovaroški protojerej Stanko Blagojević, protojerej-stavrofor Nikola Olić, nastojatelj manastira Svetog Nikolaja u Pribojskoj Banji jeromonah Jovan, protojerej Nikola Perković, jerej Radan Dragutinović, protođakon Ivan Savić i đakon Damjan Ljujić iz Eparhije bačke. Mileševske monahinje sa igumanijom Akvilinom odgovarale su na prozbe i jektenije.
U Evharistijskom sabranju, povodom obeležavanja pomena Mučenika Mileševskih, učestvovao je i Predsednik Opštine Prijepolje g. Drago Popadić sa saradnicima.
Nakon pročitanog odeljka iz Svetog Jevanđelja Episkop Metodije je poučio sabrani verni narod rekavši, pored ostalog: – Jasno i nedvosmisleno Gospod naš Isus Hristos poručio je svima onima koji su Mu sledovali, išli za Njim, da ko hoće, po svojoj slobodnoj volji, a ne pod nekom prinudom ili prisilom, da ide za Njim treba da uzme krst svoj i da se odrekne sebe, i da oni koji misle i pokušaju da sačuvaju život svoj ovde u ovome svetu, po ovoj zemaljskoj logici da sačuvaju telo da ne propadne i ne strada, oni će mnogostruko više izgubiti, izgubiće dušu svoju.
– Po prvi put u istoriji roda ljudskoga neko se osmelio da kaže da ko bude htio da ide za Velikim Učiteljem koji je propovedao nešto što ljudske uši nisu čule, tu Nebesku logiku, obrnutu logiku u odnosu na logiku ovoga sveta i duha zemaljskoga, ko za Hristom bude išao, treba da bude spreman da strada.
– Sledovanje za Hristom Gospod je uporedio sa raspinjanjem, ne samo tela nego i svih svojih želja, planova, nauma i zamisli koje mi stvaramo i kreiramo u ovome životu, zamišljajući kako bismo na najbolji način trebali ovde da proživimo.
– Gospod kaže da oni koji Mu sleduju sleduju za Njim ne samo fizički idući nego sleduju za Istinom, za Dobrotom i za Pravdom. Ko bude sledovao za Istinom, Pravdom i Dobrotom taj sleduje za Hristom Bogom našim. Kad krenemo za Hristom Bogom našim tada naš identitet po telu, genetici i krvi koju smo nasledili od predaka, postaje relativan i postaje jedna dublja i jača Nebeska veza onoga naznačenja koje nam je Gospod dao i namenio šaljući nas u ovaj život i naznačujući nas na ono više i pretežnije, na Nebeski Jerusalim, i na jednu dublju duhovnu zajednicu Života u Carstvu Nebeskom, pojasnio je Episkop Metodije.
Nakon zaamvone molitve osveštani su slavski darovi i prelomljen slavski kolač koje su pripremile mileševske monahinje sa igumanijom Akvilinom.
Po otpustu Preosvećeni Episkop Atanasije se zahvalio Episkopu Metodiju što nije žalio truda i došao da danas načalstvuje na Božanskoj Liturgiji i predvodi sve nas u obraćanju Bogu, a potom nastavio: – Rečeno je mnogo puta da je Crkva sabranje, sabiranje. To je suština Crkve, sabiranje oko Gospoda Boga, oko Zajednice Svete Trojice koja se uvećava tako što se prisajedinjuju i anđelske sile i Sveti, koji ispovedaju Oca, Sina i Duha Svetoga. Mi se, očigledno, još uvek učimo sabirati, ne ide nam to spontano nego je potrebno i podsećanje i intenzivno učenje, da činimo ovakav sabor, ovakvo sabranje i da ga uvećavamo.
– Gospod Hristos je poučavao svoje najbliže učenike onome što je najbitnije, što je najpreče. A najpreče je biti blizu Gospoda i gledati Ga, slušati Njegovu reč i ispunjavati Njegovu zapovest.
– U onim smutnim vremenima, oni iz roda našega koje danas pominjemo i proslavljamo, dobro položiše ispit pred kojim su bili. Nisu svi koji su bili u tom vremenu položili taj životni ispit, ali Crkva je prepoznala i pamtiće večno one koji jesu položili taj ispit. Oni su potvrdili svoju veru u Boga, vernost i doslednost Njemu, odanost Njemu.
– Mi se trudimo da ispunjavamo Hristove zapovesti, učimo se da ih ispunjavamo, a znamo i raspored tih zapovesti koje nam Bog nalaže, koje nam daje. Znamo kako one izviru jedna iz druge, zavise jedna od druge, uslovljavaju jedna drugu. Znamo da je zapovest o ljubavi prema Bogu prva, ne samo zato što je Bog najuzvišeniji i najdostojniji ljubavi, nego zato što ispunjavanje svih zapovesti logički, prirodno, izvire iz ispunjavanja ove prve. Onaj koji nije Bogoljubiv teško će biti čovekoljubiv, bratoljubiv. Istorijski se pokazalo da su najviše zla učinili oni ljudi kad otpadnu od Boga. Ko izgubi vezu sa Ocem Nebeskim sigurno će izgubiti i zajednicu sa ocem zemaljskim.
– Mi se ponosimo sa onima iz roda našega koji uspešno položiše životni ispit, a što je Bog potvrdio tako što je njih ovenčao vencima večne nebeske slave i što je Crkva prepoznala i na to nam ukazuje svake godine, istakao je Episkop Atanasije.
Vladika se još jednom zahvalio Episkopu Metodiju na ljubavi koju iskazuje i koju je pokazao svojim učešćem u Božanskoj Liturgiji i time obogatio ovo naše sabranje, u slavu Božiju a u spomen i čast Svetih Sveštenomučenika Mileševskih i Dabrobosanskih.
Igumanija Akvilina sa svojim sestrinstvom priredila je trpezu ljubavi za učesnike Božanske Liturgije koja je poslužena u manastirskoj trpezariji.
Izvor: Eparhija mileševska
