U danima molitvenog proslavljanja Svetih novomučenika jasenovačkih, 11. septembra 2024. godine, na praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja, a povodom sto desete godišnjice od rođenja blažene uspomene Patrijarha srpskog Pavla, Svetu arhijerejsku liturgiju u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Kućancima služio je, po blagoslovu Preosvećenog Episkopa pakračko-slavonskog g. Jovana, Njegovo visokopreosveštenstvo Mitropolit nemački g. Grigorije.
Sasluživali su preosvećena gospoda episkopi pakrački i slavonski Jovan, buenosajreski i južno-centralnoamerički i administrator zagrebačko-ljubljanski Kirilo i budimljansko-nikšićki Metodije, sa sveštenstvom i vernim narodom. Posle čitanja jevanđelskog odeljka, Mitropolit Grigorije se obratio prisutnima:
„Draga braćo i sestre, po blagoslovu vašega oca i pastira, a našega brata i saslužitelja, vladike Jovana trebalo bi da vam kažem nekoliko – u duhu Jevanđelja koje smo čitali i praznika koji slavimo – reči, ali i u Duhu Svetome koga smo prizvali, da bude na svima! Veliki je današnji praznik, draga braćo i sestre, divan je svetitelj koga danas slavimo. Znamo da je živeo u pustinji i oblačio se u odelo od kamilje dlake, da je bio hrabar i verni sluga Božji. No, ono što nam ponekad promakne, jeste i to da je bio izuzetno smiren, pa tako Gospodu koji dolazi kod njega da se krsti brani rečima da on nije dostojan ni da odreši remena na obući njegovoj uz ispovedanje da je Hristos jagnje Božje koje uzima greh sveta (Jn 1,29). Tako smireni čovek se nije plašio cara, nije se plašio nikoga osim Boga. On je bio sluga Reči koji je nije zadržao u sebi kada to nije trebalo da uradi. Na prestup zakona Jovan je Caru rečju ukazao. Ta reč koštala ga je života, ali ta reč donela mu je slavu koju Gospod izražava rečima da je Jovan najveći od žene rođen (up. Lk 7,28). Do danas Slavimo svetog Jovana Krstitelja, a cara Iroda i Irodijadu pamtimo samo po tom neslavnom delu. Tog svetitelja, braćo i sestre, danas slavimo, pred tim velikim čovekom se danas molimo, a pred njegovom žrtvom, njegovom strogošću, njegovom hrabrošću, njegovom smirenošću, njegovom dobrotom i pred njegovim primerom se učimo.
Danas, braćo i sestre, ovde, u ovom vašem hramu u divnom selu sećamo se i još jednog, sličnog Jovanu, svetitelja naših dana – Patrijarha srpskog gospodina Pavla. Po mnogo čemu on je bio sličan Jovanu: po uzdržljivosti, po isposništvu, po smirenosti, po hrabrosti, po odlučnosti, po rešenosti, po dobroti, po čovečnosti i po nepokolebljivoj veri u Reč Božju – u Hrista Boga. Njegova reč bila je odmerena, hrabra, ali uvek istinita i u pravi čas. Služio je trideset i tri godine na Kosovu i Metohiji, nepokolebljivo i hrabro, odlučno i stameno, ni u jednom trenutku da uzmakne u teškoj službi dobrog pastira svog stada. Kada je postao Patrijarh srpski, zatekla su ga zla vremena. U tim zlim vremenima nije dopustio da ni jedna ružna reč izađe iz usta njegovih, pa čak ni o neprijateljima. Ne samo da nije izašla ružna reč, već je svaka njegova reč bila jevanđelska, izvirući iz Jevanđelja. Možemo je svrstati u ono nikada završeno Jevanđelje o kome govori Sveti Jovan Bogoslov (up. Jn 21,25).
Draga braćo i sestre, danas imamo još jednu radost – jubilej deset godina otkad je vladika Jovan došao u ovu eparhiju, i od tog trenutka se ona obnavlja na veličanstven, prijatan, duhovan, lep način: bilo da dođemo u Jasenovac, Pakrac, ovde, u Kućance, sve je uređeno, svetlo, milom Bogu pristupačno. Baš kako je predlagao patrijarh Pavle. Mi smo danas srećni što smo sa vama, vladika Kirilo, vladika Metodija i ja, nosimo vam blagoslov i ljubav naših vernika iz Nemačke, Crne Gore, Argentine, Zagreba… Donosimo vam tu ljubav u svojim srcima jer mi toj ljubavi služimo i od te ljubavi živimo – ljubavi našega naroda i ljubavi našeg Gospoda. Neka da Bog da se uvek u radosti sastajemo na ovakvim mestima, da uvek služimo ovu božansku službu, diveći se ovakvim svetim Božijim ljudima kao što su bili Sveti Jovan Krstitelj i patrijarh Pavle, rođen ovde, u ovom mestu, maloga rasta, ali velikoga duha. Nadahnuo se patrijarh Pavle Duhom Božjim, a i nas je nadahnuo. Ostavio nam je ogromni duhovni kredit; da budemo srećni što smo živeli u njegovom vremenu, što smo služili sa njim, što smo se družili sa njim, što smo se učili od njega, ali i što smo videli kakav čovek može biti! Daj, Bože, da se uvek ovako sastajemo, u sve dane našega života i ovakve slave da slavimo! Amin.“
Posle Svete liturgije zasađeno je drvo ispred rodne kuće Patrijarha srpskog Pavla. Istog dana, Mitropolit Grigorije i episkopi Kirilo i Metodije posetili su Patrijaraški dvor i Saborni hram Svetog velikomučenika Dimitrija u Dalju gde ih je primio Episkop osečkopoljski i baranjski g. Heruvim.
Izvor: Eparhija diseldorfska i nemačka
