Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије служио је у уторак 24. јуна, на празник преподобног Петра Коришког, свету архијрејску литургију поред моштију Светог Петра Коришког које чудотворе у манастиру Црна Река, уз саслужење преосвећеног Епископа новобрдског Г. Илариона, као и свештенства и свештеномонаштва из више епархија Српске и Македонске православне цркве.
Владика Иларион је у бесједи између осталог казао да је преподобни Петар Коришки бјежао од овога свијета.
„И ево, наставља се та тајна: он се уклања од света, а свет иде ка њему.
Нека бисмо сви били следбеници преподобнога оца Петра идући за Господом Христом. Не можемо да имамо ту меру подвига какву је он имао, али можемо да поднесемо тескобу коју нам сваки дан донесе. Можемо да прихватимо и неправду као лијек за вјечни живот. Можемо тако да прихватимо болест и неко разочарење и у друге и у саме себе и да не клонемо, знајући да када смо са Богом све је добро“, поручио је Епископ новобрдски г. Иларион.
По заамвоној молитви благосиљани су славски дарови, а потом је бесједио Митрополит Јоаникије. Он је рекао да је Свети Петар Коришки, да би што више угодио Господу, живио у осами.
И он је као свети древни оци кренуо уским и тијесним путем који води у Царство небеско. Није он постао познат тако што је водио ратове и побјеђивао у њима као неки војсковођа нити је чинио нека друга дјела, осим што је живио по Богу и подигао један скромни манастирчић у Кориши изнад Призрена, тамо гдје се и подвизавао. Али, водио је ону главну битку и главни рат, највећи и најдуготрајнији рат од којега зависи човјекова вјечна судбина и његово спасење. Водио је битку са својим манама, са својим страстима, са демонима, са демонским привиђењима и искушењима и показао се као храбри борац у том рату“- казао је Митрополит Јоаникије подсјећајући да је
Свети Петар Коришки био млађи савременик Светога Саве.
„И видимо да су Немањићи, који су имали такве личности, и краљеве и архиепископе, веома много обратили пажњу на овог човјека, који је био незнатног поријекла. Трудили су се да у свему испуњавају јеванђелске заповијести и нијесу заборавили овога светога подвижника, него чак један од учених хиландарских монаха јеромонах Теодосије по заповијести краља Уроша, или ће прије бити Милутина, написао је његово житије“, казао је Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.
Игуман Црне реке отац Андреј (Сајц): Црна река и Свети Петар Коришки, заједно са Светим Краљем Стефаном Дечанским, напунили су Косово монаштвом
,,Ми на Косову смо научили да живимо Косовским завјетом који није ништа друго него поновљени Нови завјет који је својом крвљу, у име цијелог нашег српског народа, запечатио Свети цар Лазар, једном и за свагда, на Косову Пољу. Срби су завјетни народ. Када поштујемо Косовски завјет, који је Бог направио са Србима, ми поштујемо и Нови завјет и тако смо у заједници са свим Србима, и са свим Светим Србима”- казао је Игуман манастира Црна река на Ибарском Колашину отац Андреј (Сајц), кога многи памте као оца Андреја Дечанца у емисији “Косметска кандила” 22. јануар 2022. године.
,,Црна река је везана за Косово и Метохију, ако ни због чега другог оно због косметским Светитеља који су овдје”- казао је отац Андреј говорећи о историјату ове велике Светиње у којој се налази пећина -богомоља манастира освећена подвизима и молитвама великог Светитеља-светог Јоаникија Девичког, која чува мошти Светог Петра Коришког а у којој се налази и гроб Светог преподобномученика Харитона, пострадалог 1999. године, који је у Црној реци замонашен.
,,Црна река и Свети Петар Коришки, заједно са Светим Краљем Стефаном Дечанским напунили су Косово монаштвом”- каже отац Андреј о овој Светињи која је срце Ибарског Колашина.
Говорећи о преподобном мученику оцу Харитону чији гроб се налази у Црној реци отац Андреј каже а је мученик највећа част коју може да има један монах и човјек.
,,Све ране које је Преподобни Харитон задобио за Христа сијају сада на њему у Царству небеском. Био је велики испосник и подвижник, који је имао однос поштовања и љубави и према комшијама Албанцима. Свједочио је љубав према свима па чак и према непријатељима. Много људи долази на гроб оца Харитона свједочећи чуда која се дешавају на молитве Светитељу мученику”- додаје отац Андреј.
,,Дошао сам први пут у Дечане крајем 1995. године. С обзиром да сам одрастао као атеиста крштен сам у овој Светињи тако да су Дечани за мене почетак и крај. Од 1997. године постао сам искушеник док сам 1999. замонашен у овој Светињи на празник Светог краља Стефана Дечанског. У Дечанима сам упознао Бога и због тога себе и даље сматрам Дечанцем. Од 2011. године сам почео да помажем и у обнови Призренске богословије гдје сам професор”-наставља своју причу отац Андреј.
Говорећи о рартним годинама у манастиру Високи Дечани отац Андреј каже да су се Владика Теодосије и дечанска братија трудили да, свима који страдају, па и Албанцима, помогну.
,,У манастир смо примали како Србе, тако и Албанце и Роме, желећи да покажемо да имамо саосјећање према сваком човјеку. И поред свега, након бомбардовања СРЈ услиједила је експлозија мржње од стране Албанаца која је била увелико и толерисана”- додаје Игуман Црне реке.
Отац Андреј се осврнуо и на улогу блаженог спомена Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија који су у оно најтеже вријеме, залазећи на најтежа мјеста, налазили и сахрањивали убијене Србе, што је заиста био велики подвиг. Он се сјетио и о поновном страдању наших светиња и народа 2004. године за коју каже да је била најтежа у његовом животу, посебно тренутак када је дошао на зграриште спаљене Призренске богословије.
“Наша душа на Косову и Метохији ипак је остала жива, јер је Бог сачувао наше велике Светиње, обновили смо многе наше Светиње и Призренску Богословију чија обнова подсјећа на васкрсење Лазарево”- казао је Игуман Андреј.
Отац Андреј је говорио о кандилима у манастиру Високи Дечани пред фреском Мајке Божије, а касније пред још двије фреске, које је Божијом руком, вођено почело да се љуља како би монаси знали да нису сами, да је Бог уз њих.
Отац Андреј се сјетио и сахране блаженопочившег Митрополита Амфилохија на коју је дошао заједно са својим Владиком Теодосијем.
,,За мене је та сахрана била најпотреснији и најпреображавајући тренутак кад нисам знао да ли сам на небу или на земљи”- казао је отац Андре.
Аутор емисие Слободанка Грдинић
