Đurđevdanskom liturgijom u podgoričkom hramu Velikomučenika Georgija, povodom hramovne slave ovog drevnog hrama, – služio je jutros Njegovo Preosveštenstvo Vladika buenos-aireski g-din Kirilo, sa podgoričkim sveštenstvom.

Za pevnicom, blagoljepiju pojanja doprineli su pojci ovo drevne svetinje.

Sabranom narodu koji je u velikom broju ispunio hram i crkvenu portu – obratio se poučnom besedom, Preosvećeni Episkop Kirilo, koji je ukazao da danas slavimo velikoga svedoka vere Hristove, posle čijeg mučeničkog stradanja vera Hristova je postala deo svijesti ljudskog razuma, naročito posle Svetog Konstantina Velikog.

Postoji nešto mnogo važnije od ovoga života – što su svojim stradanjem mučenici Hristovi pokazali i dokazali i pored brojnih mučenja koja su pretpeli – podvukao je Preosvećeni Vladika.

„Ta blaga vijest došla je i do duše mladoga Georgija (koji je bio na Dioklecijanovom dvoru uz samoga cara).

Izgleda da se on o veri hrišćanskoj naučio od svoje majke – jer su oni bili rodom iz Lide Palestinske (koja je bila pod jurisdikcijom Antiohijske Patrijaršije), podvukao je Episkop Kirilo, dodavši da su ostaci Diklecionijanovih palata sačuvane o i do današnjih dana (u današnjoj Hrvatskoj);

Vladika smatra, da taj veliki car, koji je bio uman čovek, neosporno, – je bio zaslepljen mnogobožačkom verom, kome su strašno smetali hrišćani. I da su ga verovatno neki od tih lažnih žrečeva nagovorili protiv hrišćana, predstavljajući ih kao opasnost za carstvo – te se on svom silom okrenuo protiv hrišćana.

A kakva je to opasnost bila ? – upitao je Vladika, dodavši da su to bili goloruki ljudi, koji nikome nikakvoga zla nisi čini, poslušni građani…

„Videći stradanja tih ljudi… kako se kaže u Georgijevom žitiju … On je vidio dobru mogućnost za spasenje – što je vrlo poučno za nas, jer moramo osetiti taj trenutak, kada treba ispovediti svoju veru, dakle, On je izišao pred cara, – ispovedio svoju veru, rekao da je to nepravedno što radi i da ti ljudi ne predstavljaju opasnost po carstvo.

„Tu je Georgije stavljen na najstrašnije muke – što čovek bez Božije pomoći ne bi mogao izdržati; Anđeo Gospodnji mu se javljao i stalno ga krepio i isceljivao – te je ujutru izlazio pred cara, zdrav.

No, to nije pomoglo Dioklecijanu da se preumi i shvati svoju zabludu; smatrao je da je to dejstvo nekih mađija.

Međutim, smatra Presvećeni Vladika, da se sve to popušta od Gospoda, kako bi se bar neki priveli veri, – a među njima je bio Anastasije, mađioničar koji je bio doveden da otruje Georgija; međutim, Georgiju ništa nije škodilo.

Anastasije ga je uslovio – da će poverovati, ukoliko Vaskrsne njegovog preminulog prijatelja. I zaista, molitvom Georgijevom, mrtvac je Vaskrsao, i Anastasije se pribrojao broju mučenika; takođe, podsetio je Vladika, žena Dioklecijanova, Aleksandra, videći čudesa Georgijeva, poverovala je – i odmah bila posečena, te se i ona na današnji dan proslavlja, kao mučenica za vjeru.

Sve to Diklecijanu, međutim nije pomoglo – i on je ostao u tami svoga neznaboštva.

Tada je mnogi narod koji je bio prisutan – povjerovao i krstio se.

Ne slučajno se Sv. Georgije slika – kako poražava aždaju, koja simbolizuje tu epohu neznabožačku, smatra Vladika, dodavši da je Gospod je pripremao jednu drugu veliku ličnost – Sv. Konstantina Velikog, koji je svojim Milanskim Ediktom, ukinuo gonjenje hrišćana i prekinuo eru neznabožačku.

Preosvećeni Vladika je iskoristio priliku i čestitao slavu svima parohijanima i starešini ovoga hrama, proti Šljivančaninu, kome je Sveti Đorđe i porodična slava.

Poželevši na kraju svoje besede da nam Sveti Georgije bude uzor u našoj vjeri, koji je do smrti ostao vjeran – A što je esencija, suština naše vjere, poučio je Vladika, buenos-aireski.

Potom se Preosvećenom Vladici, obratio starešina hrama, prota Šljivančanin, zahvalivši se na časti kojom nas je udostojio svojim dolaskom i služenjem, zablagodarivši Omladini pravoslvnog bratsva Sveti Đorđe, koje je bilo domaćin ovogodišnje slave a za narednu godinu se javio Slobodan Ćeranić.

Potom su svi oni koji su se pripremali za primanje Svete tajne pričešća, pristupili Svetoj Čaši.

Zatim su sveštenoslužitelji ovog drevnog hrama, pristupili blagosiljanju i lomljenju slavskih kolača, svima onima koji Đurđevdan proslavljaju kao svoju krsnu slavu.

Zajedničarenje sveštenstva, parohijana sa preosvećenim Vladikom Kirilom, nastavljeno je u Svetogeorgijevskom Domu, uz slavsku trpezu ljubavi.