Na praznik Svetog Jovana Krstitelja, krsne slave Njegove Svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija, u Sabornom hramu Svetog arhangela Mihaila u Beogradu služena je sveta arhijerejska Liturgija kojom je načalstvovao Patrijarh.
Njegovoj Svetosti Patrijarhu g. Porfiriju sasluživali su preosvećena gospoda arhijereji: braničevski Ignjatije, raško-prizrenski Teodosije, niški Arsenije, buenosajreski i južno-centralno američki i administrator Mitropolije zagrebačko-ljubljanske Kirilo, dalmatinski Nikodim, šabački Jerotej, hvostanski Aleksej i jegarski Nektarije.
Sasluživali su i arhimandriti Nektarije, sekretar Svetog Arhijerejskog Sinoda; Danilo, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije; Sevastijan, iguman manastira Krke; protosinđel Hariton, iguman manastira Kovilja; kao i protojerej Đorđe Stijisavljević, šef Kabineta Patrijarha srpskog; protojerej Lazar Manigoda, starešina hrama Svete Trojice u Zemunu; i đakoni Dragan Radić, Radomir Vrućinić, Vladan Tatalović, Nikolaj Vuković i Petar Kozakijević.
Prazničnom besedom, posle čitanja svetog Jevanđelja, po blagoslovu Njegove Svetosti, vernom narodu se obratio Njegovo Preosveštenstvo Episkop braničevski g. Ignjatije koji je u ime svih prisutnih čestitao krsnu slavu prvojerarhu Srpske Pravoslavne Crkve:
-Vaša Svetosti, preosvećena gospodo arhijereji, dragi oci, draga braćo i sestre: Bog se javi!
U ime svih nas, i u svoje lično ime, čestitam Njegovoj Svetosti krsnu slavu, Svetog Jovana Krstitelja, sa molitvenim željama da Sveti Jovan posreduje pred Gospodom da Gospod da još mnoga ljeta života našem dragom Patrijarhu, da zajedno slavimo Gospoda slaveći Njegove svetitelje.
Posebno je potrebno u ovo vreme da Gospod osnaži Njegovu Svetost za službu koju nosi, koju ima. Najvažnija služba, pre svega i između ostalih, jeste služba čuvanja i očuvanja jedinstva Crkve. Na prvom mestu kao eparhijski arhijerej, kroz krštenje i rukopoloženje Njegova Svetost donosi darove Duha Svetog. Budući da je Sveti Duh duh zajednice, da darovi Duha Svetog grade Crkvu, grade zajednicu, mnogi u Gospodu Hristu darovima Duha Svetog grade telo Hristovo – liturgijsku zajednicu. Zajednica je vrlo bitna, jer je čovek biće zajednice i zato Gospod kaže: Tamo gde su dvojica ili trojica u ime moje, tamo sam i ja među njima! (Mt 18,20) ili ona stara latinska poslovica koja kaže: Unus Christianus, nullus Christianus! Jedan hrišćanin ne može da bude sam, mora da pripada zajednici. Njegova Svetost, naš Patrijarh, tu zajednicu i jedinstvo održava na pomesnom, našem patrijaraškom nivou, kroz zajednicu naših episkopija. Svaka episkopija je puna Crkva na čelu sa svojim vladikom, ali sve episkopije moraju da budu za(jedno). Patrijarh održava jedistvo, jer je čovek ikona Božja, a Crkva je Božja Crkva. Na ovaj način i čovek i Crkva postoje na božanski način. Mi verujemo u jednog Boga, koji je Sveta Trojica: Otac , Sin i Sveti Duh. To nisu tri boga nego jedan Bog. Bog čini jedinstvo, a samo postojanje svake ličnosti zavisi od zajednice. Otac je otac jer je u zajednici sa Sinom, Sin je sin jer je u odnosnoj zajednici sa Bogom, Bogom Ocem, jer ako nema sina nema ni oca. To je jedna ličnost što pokazuje, draga braćo i sestre, da je zajednica suštinski bitna.
Nažalost, vreme u kojem živimo razara svaku zajednicu. Čovek današnjice misli da je sam sebi dovoljan. Današnji čovek ne misli da postoji sa drugim i da mu je potreban drugi da bi postojao. Štaviše, današnji čovek drugog smatra neprijateljem. Savremeni filosof kaže: Drugi je moj pakao, a na drugom mestu kaže: Drugi je moj prvorodni greh. Dakle, živimo u takvom vremenu gde čovek ostvaruje zajednicu sa drugim čovekom kroz koristoljublje – ako ima neke koristi nema ni zajednice. Današnji čovek nema saznanje da ne može da postoji sam. Zato se razvode brakovi. Zato se države raspadaju. Čovek hoće da bude sam. Priče o ujedinjenju Evrope su priče o interesu, jer ako nema interesa nema ni zajednice, nažalost. To jeste naše vreme, ali ako samo malo drugačije pogledamo na drugog, kada volimo jedni druge, kada zavolimo jednu dušu, ne možemo da zamislimo svoj život bez nje. Ako se desi da taj drugi ode i mi se gubimo. To pokazuje, braćo i sestre, da je svaki čovek ikona Božja, da je biće zajednice. Moramo danas da naglašavamo u Crkvi da ne može niko od nas da bude ličnost, da bude hrišćanin i Božji čovek, ako ne pripada zajednici. Upravo ova zajednica ovde je ikona budućeg Carstva, istinskog postojanja, kako kaže Sveti Maksim Ispovednik: Stari zavet je svetinja, Novi zavet je ikona, a buduće carstvo je istina. Takvo hrišćanstvo nosi jednu novu perspektivu. Neko misli da je u početku sve to završeno i da je istina, međutim to je suprotno hrišćanstvu. Mi kažemo: Što vreme više prolazi bliže smo Istini, bliže smo Carstvu Božjem koje očekujemo.
Još jednom upućujemo molitvene želje da Gospod da snage Njegovoj Svetosti, prvojerarhu naše Srpske Pravoslavne Crkve, u jedinstvu naše Crkve, ali i da mu da snage da deluje i na jedinstvu vaseljenske Crkve. I tu, nažalost, ima uticaja savremenog sveta. I mi pravoslavni smo počeli da se razdvajamo. Počeli smo da se razdvajamo ne slušajući Svetog apostola Pavla koji kaže: U Crkvi, pred Bogom, nema više Judejca ni Jelina… svi smo jedno u Gospodu (Gal.3,28). Svima vam želim srećan praznik i da današnje sabranje i slavlje bude na podstrek Njegovoj Svetosti! Bog se javi!
Njegova Svetost je na prazničnoj Liturgiji odlikovao protojereja Lazara Manigodu, starešinu hrama Svete Trojice u Zemunu, pravom nošenja naprsnog krsta.
Na kraju svete arhijerejske Liturgije, Njegova Svetost je zablagodario svim prisutnim rečima:
– Neka je blagosloven današnji praznik i neka je srećna slava svima koji danas slave Svetog Jovana, Preteču Gospodnjeg i Krstitelja. Braćo arhijereji, hvala što ste došli danas da zajedno služimo svetu Liturgiju. Hvala vladici Ignjatiju na besedi, na slovu utehe, kako se to kaže na jeziku Crkve, na rečima bogoslovskim i duhovnim. Neka Bog da svima radost, punoću života, lepotu, zdravlje, slogu i ljubav molitvama Svetoga Jovana. Živeli na mnogo godina!
***
Nakon svete arhijerejske Liturgije, Njegovo Preosveštenstvo Episkop šumadijski g. Jovan prelomio je krsni kolač u Patrijaršijskom dvoru čestitajući domaćinu, Njegovoj Svetosti Patrijarhu srpskom g. Porfiriju, krsnu slavu. Pored arhijereja Srpske Pravoslavne Crkve i sveštenoslužitelja, svečanom činu prisustvovali su predsednik Republike Srbije g. Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srpske g. Milorad Dodik, princ naslednik Filip Karađorđević i Nadbiskup beogradski monsinjor Ladislav Nemet.
Posebno dragi Patrijarhovi gosti biće deca iz Orahovca, Velike Hoče, Goraždevca i Kosovskog Pomoravlja sa kojima će se Njegova Svetost g. Porfirije družiti drugog dana svoje slave u hramu Svetog Save u Beogradu.
Izvor: SPC
