ПРАШТАЊЕ ЈЕ НЕБЕСКА ВРЛИНА
Ни један човјек, по својој моћи, не може да опрости другом човјеку ако у себи нема Духа Божјег, Духа праштања и Духа помирења, дакле, ако није стекао смирење а тиме и привукао благодат Божју
Његово преосвештенство Епископ Будимљанско-никшићки Г. Методије, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије служио је у понедјељак 1. августа 2022. године Свету архијерејску литургију у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у село Блишково код Бијелог Поља.
Честитајући славу капеле у конака ове древне светиње, посвећене Светом Серафиму Саровском кога помињемо уз Светог Деспота Стефана Високог, сина Цара Лазара и књегиње Милице, у монаштву Евгеније и Преподобне мати Макрине, владика Методије је подсјетио да сабрања у храму служе да се заједно помолимо Богу и подсјетимо, чујемо и опоменемо ријечи Христових, јеванђелских, које смо чули на Светој Литургији.
,,Гдје Господ окупљеном мноштву народа, који се око њега тискао из цијеле Јудеје, крајева Тирских и Сидонских, Јерусалима, да чују његову ријеч, да га се дотакну и да нађу исцјељење од својих недуга и болести, говори какви треба да буду да би били блажени, да би задобили Царство Небеско. Па им је набрајао чувена Блаженства, од нишчих духом, то јест смирених, за које је Свети Серафим рекао да је то темељ хришћанског живота. И како каже Серафим Саровски, ако се један смири, и буде сиромашан духом, да не мисли о себи високо, већ да буде скрушен, смирен и молитвен, увиђајући своју немоћ и своја сагрјешења и слабости, а вјерујући у свемогућство Божје, хиљаде ће се око њега спасити. То је основна и главна врлина – блаженство које треба хришћанин да задобије, на које послије гради све остале врлине, којима се успиње лествицама небеским до Царства небеског”, бесједио је Владика Методије, наводећи да је једна од најљепших особина која извире из те особине смирења јесте врлина праштања, која је небеска врлина.
Владика Методије опомиње да ни један човјек, по својој моћи, не може да опрости другом човјеку ако у себи нема Духа Божјег, Духа праштања и Духа помирења, дакле, ако није стекао смирење а тиме и привукао благодат Божју.
“Има у једној причи, гдје Господ говори колико је потребно да праштамо једни другима, кад каже: ,,Дошао дужник код једног цара, којем је дуговао 10 хиљада таланата. А у то вријеме, у Антици, један таланат је износио 33 килограма сребра, то би, када би се прерачунало у данашњој валути, било више од 20 хиљада евра. А овај је дуговао 10 хиљада таланата, значи дуговао је 200 милиона еура, које вјероватно никада није могао да врати. И онда је он молио да му цар, да не би пао у ропство и да не би продао сву породицу у робље а имање за новац, молио да му продужи рок макар до исплате свога дуга. А цар који представља Цара небеснога и Бога опрашта му, по великој милости својој све, и каже даље, одједном њега као роба претвара у слободног човјека.
И каже даље Господ у овој причи о опраштању, када је он изашао од тог цара, сретне неког који му дугује сто динара, а тада је динар био три грама сребра, значи 300 грама сребра, или 200 еура, и он му тражи да му врати дуг, притискајући га. А овај каже: “Вратићу, ево молим те дај ми још који дан док не сакупим новац”, али он није хтио да чека, него га је вргао у тамницу, да му се одузме имање да наплати свој дуг. И када су пријатељи тог кога је, због тог малог дуга који није могао да одмах да врати вргао у тамницу, заборавивши на онај дуг који он није могао да врати никако а добио је милост и опрошта, отишли и пожалили се цару, који је овога, видјевши колико је немилостив, вргао у тамницу. Дакле, Христос нас учи да ми овђе у овом свијету који функционише по својој логици по својим обичајима,који су супротни обичајима Царства небескога и менталитету и атмосфери и јеванђелској науци, он нам говори да ми почнемо, иако смо у овом свијету живимо по Јеванђељу, И да испуњавамо јеванђелске заповијести, да праштамо и да показујемо милост, и да живимо и не тражимо од других по закону и правди, него да живимо по милости, јер “оном мјером како ми будемо мјерили”, каже Христос, “тако ће се и нама мјерити”. Немилостивима неће бити милости на суду Божјем, а за све ћемо своје дугове добити опроштај ако будемо и ми милостиви”, бесједио је Владика Методије, подсјећајући да је и сама ријеч ‘дуг’ на јеврејском језику синоним за ‘кривицу’ и ‘гријех’.
-Зато се, бесједио је Владика, преведена молитва Оче наш, ‘ и опрости нам дугове наше’, не односи на дугове у материјалном смислу, него дугове које имамо према Богу.
“И да будемо свјесни онога шта смо од Христа Бога- Створитеља добили тиме што нас је из небића привео у биће и даровао на све у овом животу.
А јасан знак да смо незахвални, да не мислимо и не забладораримо Богу на ономе што нам је дао, прије свега на овом животу, па онда за све остало што смо добили, од ђетињства до дана данашњег, и што ћемо добијати, јесте када нешто тражимо увијек више, а заборављамо на оно што имамо. И увијек се паштимо, бринемо и жалостимо зашто нисмо постигли још и још, не гледајући на оно што нам је Бог дао и заборављајући да на том захваљујемо. И тиме упадамо у једно потпуно погрешно стање да будемо потпуно слијепи према оном што нам је Бог дао и опростио, и што треба да урадимо према другом и ближњем свом. И онда када стекнемо ту логику небеску нећемо више бити од овога свијета, али када једна критична маса хришћана, који живе хришћанским животом испуни то, они ће да преобразе цјелокупан простор у којем живе и да га облагодате, да се потпуно промијене услови и овај ће свијет да постане једно љепше мјесто за живот. То је порука данашњег празника Светог Серафима, Светог Деспота Стефана Високог и Јеванђеља које смо чули “О блаженствима”.
Њиховим молитвама да нас Господ удостоји тога простора у Царству небеском, тиме што ћемо ми у свом срцу да направимо простора за ближњега свога, јер сама ријеч на грком ‘опростити’ значи ‘направити мјесто за другог’, да с њим живимо, у буквалном преводу. Дакле, направити мјесто њему у срцу своме да би нама Бог направио мјеста у Царству небеском коме нека је слава, Оцу и Сину и Светом Духу у вијекове вијекова. Амин”, бесједио је Владика Методије.
