Обновљење Храма Великомученика Георгија Победоносца – Ђурђиц, прослављено је литургијски у подгоричком храму.
Светом литургијом началствовао је старешина овог древног храма протојереј Мирчета Шљиванчанин уз саслужење браће свештенослужитеља протојереја-ставрофора Милете Кљајевића, протојереја-ставрофора Драгана Станишића, јереја Ивана Црногорчевића и молитвено учешће јереја Блажа Божовића и ђакона Луке Павићевића.
На литургијске возгласе одговарали су појци Цркве Светог Ђорђа, предвођени ђаконом Луком Павићевићем.
Поучном бесједом сабранима у храму Господњем обратио се началствујући свештенослужитељ, прота Мирчета Шљиванчанин :
,,Поред главног празника Св. великомученика Георгија, Ђурђевдана, имамо и овај празник – Пренос његових моштију и обновљење и освећење храма у Лиди Палестинској, Ђурђиц“, подсјетио је отац, казавши да су Свети мученици они који су златним словима уписани у календар Цркве, међу којима посебно мјесто припада Св. великомученику Георгију, чији спомен се слави по цијелом свијету.
Отац је објаснио и зашто Светим мученицима одајемо такво поштовање.
,,Не ради тога да би форсирали мучеништво само по себи, већ ради тога што су они највећи и најбољи свједоци вјере у Христа. Они нијесу зажалили да дају свој живот за Бога – и зато их тако често прослављамо.“
Појаснио је да када освећујемо нови храм, у часну трпезу, у најсветије мјесто уграђујемо мошти Светих мученика.
Подсјетио је потом да су се први хришћани исто овако окупљали и служили Свету литургију на гробовима Светих мученика – јер су они свједоци Васкрсења Христовога, а нема веће љубави, него да неко живот свој да за вјеру. Свети великомученик Георгије ништа није претпоставио љубави Божијој.
,,Као млад човјек живио је у вријеме цара Диоклецијана у чијој војсци је достигао високи војни чин, али када је требало да бира, он је изабрао Христа Богочовјека. Тако је и он нама свима примјер, посебно онима који славе Светог великомученика. Свједочење вјере је потребно у сваком дану нашега живота – По томе ће вас познати свијет да сте ученици моји, ако будете имали љубави међу собом, каже Господ. Свједочанство Христово је свједочанство љубави.”
Отац је објаснио да нијесу мученици страдали ради мучеништва, него ради љубави Христове и то су је тако свједочили, да су подједнаку љубав имали како према Христу, тако и према онима који су их мучили; они су се молили Богу да им опрости и тај гријех, да их уразуми и доведе у познање истине, јер су знали да су љубав и вјера најаче оружје, да нема ништа снажније, веће и важније него љубав према Богу, а та љубав се увијек провјерава љубављу према човјеку.
,,Прије свих и изнад свих нам је сами Господ показао пут мучеништва ка коме су мученици ишли, чије страдање су они уткавали у страдање Христово јер је Господ на Крсту показао да нас воли, показујући љубав према цијелом роду људском. Тиме нам је показао пут ка коме треба да идемо, а то је пут љубави. А најбољи Његови сведоци су Свети мученици јер су видјели, вјеровали да је у Христу живот! Све што није с Богом, што је мимо Христа није живот, нема у себи могућност Вјечног живота. А када Бога ставимо на прво мјесто, онда све друго дође на своје место; јер не може нико рећи да Бога воли, ако не воли ближње. По чему ћете познати истински побожног човјека? Не само по томе иде ли у цркву, него како се односи према другима, како се односи на послу, какав је у школи… какви смо, куда год идемо, кроз то се наша вјера показује”, поучио је протојереј Мирчета Шљиванчанин и закључио: .
,,Ова служба нам даје снагу и показује пут за наш хришћански живот. Овдје се сједињујемо са Христом, а са тиме идемо кроз свијет да тај благослов носимо и да то свједочимо, живећи од Литургије до Литургије, док се наш живот не преточи у вјечност. Срећан празник свима! “
Потом су свештенослужитељи овог светог храма благосиљали славске приносе данашњим свечарима.
Заједничарење свештенослужитеља и парохијана настављено је у Светогергијевском дому.
Елза Бибић
Фото/Видео: Дарко Радуновић
