У Храму Светог архангела Михаила у Херцег Новом синоћ је прво великопосно бдење служио протојереј-ставрофор Обрен Јовановић, намјесник херцегновски, уз саслужење јереја Ненада Ковача и ђакона Илије Преочанина.
Сабранима се након одслуженог бдења, краћим поучним словом о покајању обратио прота Обрен Јовановић:
„У суштини хришћанин значи бити покајник, онај који се каје непрестано за своје слабости, гријехе. Овај покајни канон који смо ноћас читали, ове ријечи које смо чули, поуке и цитате из псалама, из Старога и Новога завјета, управо је исповјест свакога од нас појединачно и зато је Црква Божија то премудро устројила управо у овим покајним данима Велике четрдесетнице, када треба да се вратимо Богу, да се оперемо од својих гријеха, а нема гријеха, који човјек чини у своме животу, којега ноћас нисмо споменули. Важно је да се у овим данима преиспитујемо, да се кајемо за све своје слабости и за сва своја искушења и за све своје гријехове, да би могли да дочекамо Васкрсење Христово очишћенога срца, облагодаћенога срца. А срце не може бити очишћено и облагодаћено без кроз сузе покајања. То је нешто најљепше што човјек може Богу да принесе – покајање, јер сваки гријех нас удаљује од Бога и у суштини гријех је промашај циља и када год учинимо гријех ми смо промашили и отишли далеко од Бога. Одлазимо онда у ону земљу туђу гдје нема лица Божијег, гдје нема љубави, милости, гдје нема брата, ближњега. А тамо гдје нема љубави, истине, то је пакао.“
Весна Девић
Извор: СПЦО топаљско-херцегновска