У цркви Вазнесења Господњег на Топлој у Херцег Новом, послије читања Посланице Његовог високпореосвештенства Митрополита Амфилохија, у којој се вјерници упозоравају на одговорностт у овом тешком историјском тренутку за нашу Цркву, окупљеним и сабраним вјерницима, на недејељној Литургији, обратио се и протојереј-ставрофор о. Радомир Никчевић, архијерејски намјесник херцегновски сљедећим ријечима:
Драга браћо и сестре,
Сви ми знамо да наши преци нијесу чували светиње, ми бисмо данас како каже владика Раде „били заробљени у туђина“. Да они нијесу тако поступали, ми се данас не бисмо молили у овом светом храму, припадали бисмо неком другом народу, и вјероватно се молили у некој другој, и другачијој богомољи. Ни међу нама, овдје скупљенима, нема нико да његови преци, у тешким историјским околностима и окупацијама, нијесу морали да бране голе животе, а онда и своје светиње, својом главом и својим оружјем! Били су спремни да оставе своје породице да се сналазе без зрелих мушких чланова, без очева, жртвујући се до краја, да бисмо ми данас живјели онако како то доликује слободним људима.
Никада, међутим, у историји нашега народа није било лакше одбранити светиње него данас. Некада су коришћене сабље и друго оружје да бисмо одбранили своју цјеловитост, а данас имамо оловку, и оловком бранимо све светиње на изборима. Свака крштена душа и свако онај који није крштен а жели да се крсти, као и сваки човјек који има осјећај за правду и истину, треба да у литији крене до биралишта и да, бранећи и штитећи светиње, заокружи оне који их такође бране, и који се труде да у овој земљи завладају право и правда. Тако нећемо морати да, не дај Боже, дођемо до онога тежега начина да бранимо Цркву попут наших предака.
Дакле, 30 августа, са оловком у руци и иконицом у џепу, помолите се и заокружите оне који бране светиње.
Нажалост, и међу нама хришћанима има оних који годинама гласају за оне који су се дрзнули, који имају тврду намјеру, да нам украду и обесвете светиње. У свом духовном незнању, сматрајући се хришћанима, долазе у Цркву на литургију, траже да у њиховим породицама вршимо обреде: крштење, вјенчање, опијело… Такви морају знати да је ово историјски тренутак, и да није етички и морално исправно да онај ко заокружи и допринесе напретку светокрадица, послије тражи утјеху у Цркви и помоћ од Светога Василија.
Ви знате да је и наш велики духовни узор, пастир и учитељ Свети Василије у свом Тестаменту проклео светокрадице (њихове породице и њихово имање и стоку), све оне који би се дрзнули да отимају од Острошке светиње, коју је Он, заједно са боготражитељима монасима подигао, на земљи коју је купио од сељака. И данас ево имамо неке који не само да хоће да отимају од Острога, него хоће да нам промијене вјеру и узму нам и самога Свеца Острошкога, а кроз њега да нам одузму Бога. Е, то им не дамо, то неће моћи никако да остваре!
Не дамо светиње!
Татјана Марјановић
