Подгоричка публика присуствовала је претпремијери документарног филма „Гдје си Адаме“ који је емитован у крипти саборног храма Христовог васкрсења у суботу 05. 11. 2022. године. Ово неуобичајено остварење које говори о животу монаха светогорског манастира Дохијар до сада је приказано у неколико европских држава а за собом већ има пар освојених награда на различитим филмским фестивалима.
Филм прати живот и поуке чувеног игумана блаженог спомена Григорија Дохијарског и његовог братства. Посебно су значајни кадрови који упућују гледаоце на свакодневни монашки живот, молитву и дневну рутину, несвакидашњу за савременог човјека. Радња филма је својеврсни крсноваскрсни пут Голготе. Од почетних недоумица, питања, ношења личног крста, тренутака туге и бола документарни филм „Гдје си Адаме“ се на крају завршава васкршњом литургијом и побједом над побједама, као да нам на тај начин шаље ехо поруке изговорану вјековима уназад од светог Јована Златоуста: „Смрти гдје ти је жалац, аде гдје ти је побједа?“.
За радио Светигору о документарном филму „Гдје си Адаме“ говорио је продуцент, протођакон Александар Плиска који је казао да је у периоду од 2004 до 2008 године неколико пута боравио у манастиру Дохиару гдје је остајао и по неколико мјесеци и неријетко разговарао са игуманом манастира,старцем Григоријем: „Идеја о филму се родила 2008 године по благослову игумана блаженог спомена,старца Григорија. Филм је такав да гледалац може дубоко да зарони у животе јунака. Нисам постављао питање да ли да снимам филм или не, и сада знам, да није снимљен, човечанство би било на губитку.
Сам процес је трајао 4 године. Било је 10 путовања и 10 снимачких експедициа. Најзанимљивија је била трећа експедиција када је мој пријатељ, режисер Александар Запорошенко дошао без камере у Дохијар. Он је живио животом монаха када је боравио тамо и ова дубина коју људи осјете приликом гледања документарца је плод тог таквог његовог живота. Потресно је то што смо схватили да смо гледаоцима пренијели атмосферу манастира, а како се то остварило, искрено мислим да се није могло догодити без помоћи руке Господње. Чак и ритам филма одговара ритму манастира Дохијара док је игуман био старац Григорије.“ казао је отац Александар.
За старца Григорија Дохијарског отац Александар каже да је јуродствовао али да то није показивао јавно: „Био сам присутан кад се старац упокојио. Већ је био ослабио. Око 11 часова навече он је подигао своје руке к небу и казао „Са страхом Божијим“. Знали смо да жели да се причести. Након што смо се сви присутни миропомазали старац се причестио и послије 15 минута мирно упокојио у Господу. Тада смо сви, према његовом завјештању, угасили мобилне телефоне док га нисмо сахранили ујутро у 9 часова, након чега смо их упалили и тек онда обавијестили Свету Гору и цио свијет о његовом уснућу.“
На крају је отац Александар замолио да свако на свој начин помогне да се филм „Гдје си Адаме“ рашири како би га што више људи одгледало: „Ми морамо једни са другима да разговарамо и да на тај начин покуцамо пред вратима срца сваког човјека како би га овај филм пробудио за нови живот у Господу Христу. Приказивањем овог филма можемо да направимо прави празник и овај филм може бити близак сваком човјеку без обзира на његову националну или вјерску припадност.“
Раде Дуловић
