У Недјељу четврту по Пасхи, у Недјељу раслабљеног, 7. маја 2023. године у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици одслужена је Света Литургија којом је предстојао старјешина Храма протојереј Никола Пејовић. Проти Николи саслуживали су: протојереји-ставрофори Драган Митровић и Далибор Милаковић, протојереји: Миладин Кнежевић, Бранко Вујачић као и ђакон Ведран Грмуша.
Након прочитаног зачала из Светог Јеванђеља, свима сабранима обратио се началствујући протојереј Никола Пејовић који је у уводној ријечи своје пастирске бесједе дао посебан осврт на прочитану јеванђелску причу која садржи поуку и поруку свевремену и увијек савремену будући да је Христос је једино ново под сунцем како наводи отац Никола, који увијек Собом доноси новину која је потребна за наш живот и наше спасење:
,,Иза јеванђелских прича откривамо једну поуку и поруку свевремену и увијек савремену. Јер Христос је једино ново под сунцем који увијек Собом доноси новину која је потребна за наш живот и наше спасење. Чули смо ову јеванђелску причу у којој у дане празника Господ изађе у Јерусалим ,а у Јерусалиму постоји бања који се јеврејски зове витезда и око ње и у њој бјеху пет тријемова и испод тих тријемова лежало је мноштво болесника: слијепих, хромих, глувих, раслабљених, сви су они чекали да на тај дан празника дође анђео Господњи и да заталаса воду и као што чусмо у овој јеванђелској причи, први који би ушао у воду оздравио би ма од какве болести боловао”.
,,А шта је тако важно у овој јеванђелској причи за нас савремене хришћане? Која нам је то порука коју Господ и Црква Христова шаљу нама савременим хришћанима кроз ову јеванђелску причу? Ти тријемови у којима леже болесници нису ништа друго него тријемови шара земаљског у коме леже болесни и раслабљени и немоћни људи. А та бања витезда је ништа друго него Црква Христова”. – појаснио је он.
Прота Никола је указао на то да се у овој јеванђелској причи о Господу и раслабљеном огледа између осталог и људски егоизам фокусиран само на себе и своје потребе и рјешење сопствених проблема приликом којег се заборавља човјек до нас – ближњи:
,,Из ове јеванђелске приче видимо како су људи егоистични и како гледају само себи да помогну и само да ријеше свој проблем. Зато ако би се узбуркала вода настао би прави стампедо, не би гледали једни на друге, само да се домогну некако те воде и да се исцијеле од својих болести. Дакле онај који је био мање болестан, он је имао веће шансе, онај који је био физички способнији веће је имао шансе од људи непокретних, слијепих од којих је управо био и јунак ове приче – раслабљени, који је лежао на одру и који није могао сам да сиђе у ту бању”.
Он је акцентовао да је самоћа болест данашњег савременог човјека, као што је била и онда у вријеме оваплоћења Бога Логоса:
,,Зато Господ долази баш њему који ко зна колико година и колико дуго чека да и он једнога дана вјерујући сиђе у ту бању, у ту воду да се исцијели. Господ му поставља питање које поставља свима нама кроз Цркву Своју: ,,Желиш ли да будеш здрав?” А он му одговара: ,,Немам човјека”. Самоћа која обузима овог раслабљеног је и болест данашњег савременог човјека. И ми осјећамо често ту самоћу и често у себи осјећамо да немамо човјека да нам помогне у некој нашој муци, у неком нашем искушењу и у неким нашим животним проблемима”.
Прота Никола је подсјетио да нас ова јеванђелска прича заправо упућује на закључак да смо призвани на љубав и на упућеност једних на друге, насупрот тога да трчимо једни преко других да би остварили неки свој циљ:
,,Ова јеванђелска прича упућује на то да смо призвани на љубав, да љубимо једни друге, да будемо упућени једни на друге а не да трчимо једни преко других да би остварили неки свој циљ или неку своју жељу па макар то било и исцјељење од неке болести”.
Он је у наставку образложио да Христовим доласком у овај свијет и оснивањем Цркве Христове човјек нема више право да осјети самоћу, будући да је Онај који нам у свему помаже и који нас никад ане заборавља управо Господ наш Исус Христос:
,,Свако од нас може да се препозна у овој јеванђелској причи. И по осјећају самоће, али и по егоизму који нас често тјера да је важно да се ја спасим, па ето можда је највећи домет наше бриге шта ће се десити са нашом породицом или ближњим пријатељима. И у том стању и осјећању ми заиста немамо човјека. Христос долази овом раслабљеном, а он тиме долази и свима намами све нас пита: ,,Хоћете ли да будете здрави?” Доласком Христовим у овај свијет, оснивањем Цркве Христове нема човјек више право да осјети самоћу, јер човјек који ће нас пустити у ту бању Витезду је дошао и тај човјек је Господ наш Исус Христос”.
,,Он нас кроз тајну Крштења погружава и постајемо чланови Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве, те бање Витезде у којој се лијечимо од оних суштинских болести, од смрти, гријеха, ђавола. То је једини истински непријатељ човјеков. Зато је овај раслабљени лик у свима нама и сви смо ми немоћни да сами побиједимо и превазиђемо и смртност и гријеховност и да побиједимо демонску силу, без Божије помоћи, без тог истинског и правог човјека и истинског и правог Бога, човјек не може сићи ни у какву воду, бању спасења и не може добити исцјељење”. – закључио је он.
Прота Никола је напослијетку поручио да ни наша памет, снага или било какав положај не може суштински помоћи осим Христа, а то значи како он даље појашњава да је за свако рјешење наших проблема потребно да се упутимо ка Христу, јер ће нас Он повести у сигурну луку спасења:
,,По својим слабостима, трагамо за многим људима, од којих тражимо помоћ. Али истинске и праве помоћи можемо само добити, она само може доћи од Богочовјека Христа. Он је мјера човјекова, Он је нада човјекова, Он је једино поуздање човјеково. Ових дана кад осјећамо заиста раслабљеност, не само своју, већ цијелог друштва, па ако хоћете и цијелог човјечанства, ко нам може помоћи? Да ли наша памет, наша снага, наш ум и неко наше знање или неки наш положај и позиција? Нико и ништа нам не може помоћи осим овога Човјека и овога Бога који је раслабљеног спустио у бању. Зато смо призвани да узмемо одар свој, а то значи своју слабост и немоћ и да се упутимо ка Христу, јер ће нас Он повести у сигурну луку спасења”.
,,Он ће нас превести кроз буру овога живота и увести у ту мирну луку Царства Небеског коју је својим Васкрсењем отворио и учинио приступачном за свакога човјека који у Њега вјерује”. – рекао је протојереј Никола Пејовић.
Након Свете Литургије, свештенство Храма благословом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија и Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија одслужило је помен пострадалима у трагедији која је задесила народ у Републици Србији у сриједу 3. маја и четвртак 4. маја 2023. године у којима је живот изгубило 17 особа.
Борис Мусић
