Ходочасничка агенција Митрополије црногорско-приморске Одигитрија и ове године организује поклоничко путовање у Пребиловце на прославу празника Светих пребиловачких и осталих херцеговачких мученика.
У разговору за „Светигору“, директор Одигрије, протојереј Остоја Кнежевић, казао је да Одигитрија неколико пута годишње оргнизује поклоничка путовања у Пребиловце, те да је једно од тих путовања и ово, на дан њиховог молитвеног спомена.
Запазивши да они вјерници који једном посјете Пребиловце имају потребу да се поново врате и цјеливају мошти пребиловачких мученика и укријепе се њиховом жртвом, отац Остоја је казао да су Пребиловци мјесто срадања, али и мјесто васкрсења и Славе Божије.
„Већ годинама, убрзо после канонизације Светих новомученика пребиловачких, а да се подсјетимо, Свети архијерејски сабор их је канонизовао 2015. године на свом редовном засједању, и практично од тог периода на дан њиховог спомена, а то је по новом календару 6. август, редовно организујемо ходочашће ка том стратишту, ка мјесту страдања, како се за Пребиловце каже – мјесто страдања и мјесто васкрсења и мјесто Славе Божије. Тако да смо и ове године припремили то путовање које ће овај пут бити нешто другачије. Потрудили смо се да полазак буде из Бара, преко Подгорице и Никшића према Пребиловцима. Заиста могу рећи да они који су једном посјетили то мјесто, имају увијек потребу да се поново врате и да на том страшном мјесту, али опет и мјесту жртве и Божије милости, Божијег благослова и присуства се поново нађу. Пошто ми у току године организујемо неколико путовања за Пребиловце и уопште тамо тај крај долине Неретве, обично то буде за време Великог поста, негдје с јесени и наравно за празник Светих пребиловачких мученика, већ имамо један дио вјерника који традиционално гледају да се једном годишње нађу на Светој Литургији у Пребиловцима, да цјеливају мошти Светих пребиловачких мученика, да се укријепе њиховом жртвом, њиховим страдањем и тако то чинимо и ове године.“
Отац Остоја се у разговору присјетио и свог првог сусрета са пребиловачким мученицима 2015. године приликом освећења Храма Христовог Васкрсења у Пребиловцима, гдје су похрањене њихове свете мошти, изјавивши да је тај сусрет за њега био веома потресан.
„Иако сам доста слушао и раније о Пребиловцима и знао сам шта се историјски тамо десило, какво страдање, морам рећи да сам био потрешен када сам тамо дошао. Заиста, тај храм, не само по својој архитектури и неким детаљима да напомиње Храм Христовог Васкрсења у Јерусалиму, него и по том осјећају и доживљају, како је неко рекао – Велике суботе и Христове побједе над смрћу; која је уствари и побједа свих оних који су за Њега и за Његово име живот свој дали и пострадали, као што су Свети мученици пребиловачки. Та њихова жртва, чиста, невина жртва мајки и дјеце, стараца, којих је највише тамо пострадало, она је толико чиста и толико богоугодна да она привлачи многе људе, многе хришћане, нас који данас битишемо и боримо се за своје спасење овдје живећи на земљи и пролазећи кроз многе животне ситуације, околности, искушења и све оно што у животу човјека сналази. Када дође на мјесто такве чистоће, таквог страдања, такве чисте цвјетне жртве која је принесена за Господа, човјек заиста доживи велики потрес у своме срцу, у својој души и увијек су та осјећања у Пребиловцима некако помијешана. Помијешано је осјећање трепета, осјећање страхопоштовања – то је мјесто велике жртве, великог страдања и заиста је човјек узбуђен, да не кажем усплахирен кад се налази на таквом једном мјесту, а опет и утјешен. Не у неком смислу неке психолошке терапије или патетике, него заиста један дубоки осјећај живота оних који су ту пострадали. Осјећај њиховог присуства, осјећај те чистоте која негдје и нас грешне и обремењене многим проблемима животним укрепљује и на тренутак као да нас издваја из те наше свакодневице и многих неких обичних, приземних ситуација, и наш ум и наше срце упућује да размишља о ономе што је вјечно. Заиста, сваки човјек који ту дође мора негдје ставити прст на чело и помислити и о смислу живота и о смислу страдања и о вјечности – о вјечном предназначењу које је Бог дао свакоме човјеу је ли, да живи у вјечности и да живи у близини лица Божијег”, казао је директор Одигитрије, протојереј Остоја Кнежевић.
Он је додао да Пребиловци одишу животом не само из перспективе вјечности, него и у нашем овоземаљском поимању.
”Тамо има дјеце и данас се рађају, има породица, иако наравно не у оном броју као што их је било те 1941. године када је село бројало око 1000 становника, али они који су ту носе благослов те жртве, носе тај залог који су им оставили њихови преци. Толико сијају, блистају, толико се увијек обрадују нама када их посјетимо, а и за нас је заиста велики благослов и велика утјеха да дођемо на то мјесто и сретнемо се са људима који сада тамо живе, са њиховим свештеником, уопште, са животом који се данас одвија у Пребиловцима. Можда је и ово прилика да кажемо и упутимо поруку онима који нас слушају, независно од тога да ли индивидуално или са неком групом или на неки други начин, али да нађу начина да посјете Пребиловце, а ту су свакако и друге светиње које опет носе у себи печат мучеништва и страдања”, рекао је отац Остоја подсјећајући на страдање и обнову Манастира Житомислић, Цркве Свете Тројице у Мостару и старе Цркве Рођења Пресвете Богородице, такође у Мостару.
Подсјећамо да Ходочасничка агенција Митрополије црногорско-приморске “Одигитрија” у сриједу, 6. августа, из Бара, Подгорице и Никшића организује поклоничко путовање на централну прославу Светих новомученика пребиловачких у пребиловачком Храму Христовог Васкрсења.
У повратку из Пребиловаца, поклоници ће посјетити манастир Житомислић и Саборни храм у Мостару.
Информације о детаљима програма путовања могу се добити, као и пријавити за исто, путем телефона на број: 067 164 242.
