Sveta udovica Anastasija Jovanović bila je kći iz plemena Vasojevića i majka svetog Vasilija. Do danas nije upisana u diptih svetih, ali je oduvek poštovana zbog izvanrednih javljanja i blagodati koje je primila bogougodno živeći. Vrednost njenog života dosegla je vrhunac savršenim podvigom vaspitanja i duhovnog usavršavanja sina.
Nije ova blažena Anastasija sveta samo Gospodnjim darovima koje je primila, već je ona sveta i hrišćanskim vrlinama koje je vršila i usavršavala u svom životu, podstaknuta Božjom blagodaću. Dakle, ona je sveta i zaslugom njenog odgovora Božijoj blagodati. Anastasija Popovopoljska bila je verna kći i poslušna bogomoliteljka, te i učenica Svesvete Bogorodice – „Ruže bez trnja“, kako je opisuje sveti Amvrosije Milanski. Pobožnost prema Svesvetoj pokazivala je sabranim moljenjem Molitve Isusu, svoje najdraže molitve.
Po predanju, prepodobna Anastasija Srpska bila joj je uzor i ona je nastojala da podražava majku svetog Save, pa je i njena duh–duša živela trajno u Božijoj prisutnosti. Ta sveta majka velikog svetitelja Vasilija osećala je da ju je celog života pratio Božiji pogled, a to je bio jak podsticaj da svoj podvig vrši na neobičan način. U duhu svete vere i svoje ličnosti, ona je sazrcavala u Bogu. Od jutra do večeri je radila za spasenje svog sina i za svoje spasenje. Mnogi težački poslovi u njenoj Hercegovini nisu joj nimalo smetali u njenoj molitvenoj sabranosti i sjedinjenju sa Bogom. Najčešće su njene dobre namere oživljavale njen podvig, a on se sastojao u tome da omili nebeskom Ocu, pa je Njemu i ispovedala radost, muke i napore. Boga je sazirala u svim svojim saplemenicima, bolesnima i starima, kojima je iskazivala dela ljubavi.
Provela je više od pedeset godina usred staračkih nevolja i nemoći udovoljavajući strpljivo svima potrebitima koliko je god mogla. Bogatom, živom i domišljatom ljubavlju, ova Hercegovka je nastojala da umanji trpljenja i nemoći svojih bližnjih, kako bi unela utehu u pojedine duh–duše koje su joj se obraćale za pomoć. Ta „čo’ek žena“ je radila celog svog života u nesebičnoj ljubavi i svakog bogovetnog dana se borila sa teškoćama, ali je u svemu ostala istrajna i verna.
Duh–duša koja je želela da odgovori savršenstvu, idealu koji je zacrtala prepodobna Anastasija Srpska – morala je biti ukrašena hrišćanskim vrlinama, u kojima je podražavala Gospoda našeg Isusa Hrista. To je u svom bogougodnom životu savršeno ostvarila upravo sveta Anastasija Popovopoljska. Sav se njen podvig osniva na čistoti, jednostavnosti i smirenju.
Svojom nedužnošću i smirenjem bila je spremna i otvorena da od Boga primi velike blagodatne darove. Ova divna svetiteljka nikada sebe nije smatrala posebno izabranom i nije mogla sebe da uveri da je ona, više nego druge blagoverne žene, zaslužila čast majke tako velikog svetitelja. Sveta Anastasija iz Popovog polja osećala je najveću zbunjenost znajući da je Svesveta Bogorodica upravo nju izabrala da je počastvuje svojim javljanjem. O tome svedoče generacije iz njenog bratstva Đurica. I kao što je Gospod pogledao „na neznatnost služiteljke svoje“ Marije, tako je Prisnodjeva Marija pogledala na neznatnost Anastasije Popovopoljske.
Ona je sve do smrti potpuno ćutala o ovom čudu kojim ju je Nebo odlikovalo, a koje je ispovedila svom sinu. Njen život je tako bio molitveno tihovanje, smirenje u skrovitosti. U njenom smirenju nalazi se tajna njene svetosti. Nije bilo lako postići smirenje jednoj tipičnoj Vasojevki. Ostvarivši istinsko smirenje, svetiteljka je bila blaga i prijatna sa svima. Kada su joj se protivili, ostajala je smirena; ako su je klevetali, trpela je i ćutala radujući se što je zapostavljena i zaboravljena. Nesumnjivo da je to bio njen put do sjedinjenja sa Bogom i njen uspon na vrhunac svetosti koja raste.
Svetu Anastasiju Popovopoljsku, nekada neznatnu i siromašnu udovicu, koja tiho u duh–duši skriva velike duhovne tajne, sveta Crkva proglasiće svetom u ovom veku. Čudotvorno javljanje Svesvete Bogorodice je pobednički barjak i divno znamenje Bogorodičine ljubavi i izabranja upravo majke svetog oca našeg Vasilija Ostroškog Onogoštkog.
protosinđel Ilarion Đurica
11. septembar 2021. godine
