Sveti Vasilije Ostroški Onogoški divan je uzor ljubavi prema Crkvi, otadžbini i slobodi. Živi u Hristu Bogu u osveštanom celomudriju i saoseća sa stradalnima, najpre crnogorskohercegovačkim narodom, ali i svim drugim narodima. Njemu su bili bliski svi srpski katolici i srpski muslimani.
Štaviše, sveti Vasilije, kako u najtežim časovima naše istorije pod osmanlijskim ropstvom, tako i danas nam je postao moćni i divni pokrovitelj. Evo i njegovi Crnogorci i Hercegovci ljube vazda svoju otadžbinu i svoj narod, te i narodno dobro i narodnu budućnost. Dokaz tome su litije u Crnoj Gori, ali i svakodnevne molitve naše pomesne Srpske Crkve.
Najupečatljivije upravo o ljubavi prema otadžbini progovorio nam je ovaj naš veliki apostol Nemanjine Zete i Zahumlja. Svi pravoslavni se, po ovom duhovnom veleduhu, moraju smatrati pozvanim da u odnosu prema srpskom narodu svesno potvrđuju iz naraštaja u naraštaj sva zajednička dobra. Svetitelj je sve vešte za javne narodne dužnosti i dobro upućene u veru i hrišćansku nauku podsticao da se prihvataju oslobodilačke borbe protiv Turaka.
Tu borbu su revnosno obnavljali i pomagali hercegovački sveštenici predvođeni dičnim popom Nikolom Đuricom. Tu borbu našeg naroda pomagalo je narodno rodoljublje koje je i utiralo put svetom Evanđelju. Predvodnik u boju, pop Nikola je govorio svojim ustanicima, četnicima, protiv samovolje i netrpeljivosti pojedinaca ili grupa i sokolio ih je s ljubavlju na junačku hrabrost, da bi se svi posvetili dobru svih.
Po Svetome, Crna Gora i Hercegovina, zauvek su ognjišta Srpstva, kao i svetog mučeništva, iz naraštaja u naraštaj. Svi Srbi treba da gaje velikodušnu i vernu ljubav prema otadžbini, ali bez duhovne krutosti (prelesti), moraju da sagledaju dobro svakog ognjišta. Svi Srbi, po Svetome, treba da u svojim političkim prilikama postanu svesni svoje izabranosti, svog plemstva i svog poziva i časti gospode hrišćanske. To plemstvo sa naših visina je do danas svesno svog poziva na svetost.
Ono i danas daje dobar primer, razvijajući u sebi savesne dužnosti, pregalništva i junaštva, te i zalaganja za opštenarodno dobro. Tu svu duhovnu uspravnost valja pokazati u dobrim delima. Svetitelj Vasilije upućuje srpske prvake, kneževe, vojvode, serdare i drugu gospodu ‘rišćansku da delima pokažu kako je nemoguće uskladiti vlast Agarjana sa srpskom slobodom.
Svima Srbima, kao i danas, neophodno je jedinstvo sa duhovnim plodovima raznolikosti. Naš narod po ovome Svetome treba da se izbori za opšte dobro, a da niko vlastitu korist ne pretpostavi opštem dobru. Svetitelj Vasilije je upućivao sve viđenije Srbe – kućeviće, kućiće protiv nepravde, zuluma i nasilja, pa i protiv samovolje i netrpeljivosti pojedinaca ili grupa. I sokolio ih je sa ljubavlju na junačku hrabrost, da se posvete dobru svih.
Za svetog Vasilija Crna Gora i Hercegovina su zavek nesagoriva ognjišta Srpstva, ali i mučeništva. Mučeničke palme i aureoli su zauvek veliki darovi Crkve od Samoga Cara Mučenika Gospoda našeg Isusa Hrista. Često je u svakoj srpskoj žrtvi bivalo dvojako mučeništvo: mučeništvo čednosti i vere tih svetih junaka.
Za svetog Vasilija svi Crnogorci i Hercegovci bili su i ostali Hristovi vojnici prave vere. A i sam Sveti je bio i ostao veliki duhovni pastir i čudotvorac. Kao duhovni pastir bio je neposredni ava svima i nesumljivo jedan od naših najvećih svetih veleduhova. Svetiteljevo duhovno delo je svojevrsna oporuka našem narodu. „Jer i mi bijasmo nekad nerazumni, nepokorni, zabludeli, robujući raznim požudama i nasladama, provodeći život u zlobi i zavisti, gnusni, mrzeći jedan drugoga“. (Tit 3, 3). Evo, i narodu ostroškog sveca Božijeg se projavljuje vekovna dobrota Boga Spasitelja i njegova ljubav prema svima, pa se molimo da će nas sveti Vasilije opravdati pred Bogom i da svi budemo naslednici večnog života kom se nadamo.
Sveti otac naš Vasilije bio je i ostao naša velesila na nebu, jer je Gospod obilno blagoslovio sva čudesna dela njegova.
Maj, 2023. godine
