U nedelju, 30. avgusta 2026. godine, na mestu mučeničkog stradanja porodica Vukosav i Gelo na Ljubljenici, služena je sveta Liturgija. Bolna je i tužna sudbina mnogih sela i mesta Donje Hercegovine. Moglo bi se reći da ne postoji delić zemlje gde nisu stradali Srbi tokom Drugog svetskog rata i gde hercegovački kamen nije natopljen mučeničkom krvlju dece, žena i staraca. Na jednom od tih mesta odnedavno plač stradale dece zamenio je zvuk zvona, na mestu stradanja porodica Vukosav i Gelo na Ljubljenici, gde su živi zapaljeni u avgustu 1941. godine, zvono će pozivati na molitvu, ono će nas sabirati i opominjati da ne smemo da zaboravimo mučenike koji ovde postradaše.
Pre nekoliko godina na tom mestu je podignuta kapela, kapela nad kostima mučenika kao znak pobede nad smrću, na mestu gde Golgota postade Raj života. Ove reči vladike Atanasija večno su zapisane na prestolu hrama u Prebilovcima, ali reči koje bi trebale biti napisane i urezane na svakom mestu u Hercegovini, jer ova zemlja je presto Božji. Zvono koje zazvoni kao da je iz dubine zemlje stradalne pozvalo mučeničke mošti da se ukažu i budu nam blagoslov. Postradaše ova nedužna deca i ljudi kao živi zapaljeni, a danas pred prestolom Božjim njihove molitve greju naša srca i naše duše.
Ljubavlju, tamu i mržnju pobediste, U mestu svetlom i mestu cvetnom raj naslediste!
Božanskom ljubavlju nama utehu donesoste, Ljeta jednog teškog vi postradaste!
Eno tamo kosti se vaše obretoše! Na mestu stradanja vašeg, i nad mučeničkim moštima vašim,
Crkvu vam podigoše, Amin!
Imena Svetih mučenika ljubljeničkih i godina rođenja:
Izvor: Eparhija zahumsko-hercegovačka i primorska
