Na jutrenju četvrtka pete sedmice Svete četrdesetnice (u srijedu veče) čita se Veliki pokajni kanon Svetog Andreja Kritskog. Prva četiri dana Velikog posta ovaj kanon se čita na Velikom povečerju bivajući tako podeljen na četiri dela, a sada u četvrtak pete sedmice Velikog posta on se čita u celosti. U sklopu takozvanog prvog bdenija čita se i žitije prepodobne i bogonosne majke naše Marije Egipćanke kojoj je i posvećena ova peta sedmica Svete četrdesetnice.
Čitanje Velikog pokajnog kanona Svetog Andreja Kritskog na početku Velikog posta ima za cilj da nas uvede u tajnu pokajanja i podviga, predstavljajući na taj način jedna duhovna vrata kroz koja ulazimo na četrdesetodnevni podvižnički i molitveni put. Čitanje kanona Svetog Andreja Kritskog u četvrtak pete sedmice Velikog posta, sobom nosi vid sižea ovih Velikoposnih dana, jer na početku posta mi smo usvojili reči kanona, a sada pred kraj Svete četrdesetnice reči pokajnog kanona postale su saobražene sa našim postom i podvigom. U toku jedne bogoslužbene godine možemo uočiti dva bitna ritma koja se međusobno smenjuju: ritam pripreme i ritam ispunjenja (praznovanja). Ovi velikoposni dani nam to potvrđuju kako svojim divnim i sadržajnim bogosluženjima, tako i samom tematikom sedmicâ koje predstvljaju naše stupnjeve pripreme. Tako ovo čitanje Velikog pokajnog kanona sada više nema pripremni karakter, ono sada pobuđuje u nama preispitivanje i jedan vid duhovne smotre, da sami sebe preispitamo i vidimo koliko smo sebe očistili od strasti i greha, i koliko smo sebe duhovno preporodili za vreme velikoposnog putešestvija.
Čitanje žitija velike pokajnice prepodobne majke naše Marije Egipćanke u ovom bogosluženju, ima za cilj da ugledavši se na njeno pokajanje, i mi preobrazimo sebe u banji pokajanja, kako bi što spremniji dočekali Pashu Gospodnju. Žitije prepodobne se prilikom čitanja deli na dva dela: jedan deo se čita posle katizmi i sjedalnih, dok se drugi deo čita posle treće pesme kanona. Ovo žitije Prepodobne Marije sastavio je Sveti Sofronije, Jerusalimski patrijarh (638-644). Čitanje kanona Svetog Andreja i žitija Svete Marije Egipćanke u četvrtak pete sedmice na jutrenju, utvrđeno je na VI Vaseljenskom saboru, a najraniji spomen ovog sadržajnog bogosluženja nalazimo tek u Evergetidskom tipiku iz 12. veka. U našem narodu preovladao je naziv prvo bdenije ili stajanje Svete Marije Egipćanke, što svakako i nije pogrešno. Naime, prema bogoslužbenom ustavu jutrenje četvrtka pete sedmice Velikog posta ne služi se u svoje vreme već u četvrti čas noći (oko 23.40č), što ukazuje da je ovo bogosluženje jedan vid bdenija. Veliki pokajni kanon kao i čtenija iz žitija Prepodobne Marije Egipćanke smešteni su u centralni deo jutarnjeg bogosluženja – kanon. Veliki pokajni kanon peva se zajedno sa kanonom Prepodobne Marije, dok se uz četvrtu, osmu i devetu pesmu dodaje kanon trioda (tripesnec).
Prepodobna Mati Marija, moli Boga za nas!
Prepodobna Mati umilostivi Tvorca prema nama koji te hvalimo, da bi se izbavili zlostavljanja i mučenja onih koji nas okolo napadaju i oslobodi se iskušenja; neprestano veličamo Gospoda koji Te je proslavio.
Prepodobni oče Andreja, moli Boga za nas!
Časni i najblaženiji Oče Andreje, kritski pastiru, nemoj prestati da se moliš za one koji te slave, da bi smo se mi, koji istinski poštujemo tvoju uspomenu, izbavili gnjeva, patnji, propasti i bezbrojnih sagrešenja.
(iz Velikog pokajnog kanona Svetog Andreja Kritskog.)
Katiheta Branislav Ilić
Video: TV Hram
