Публициста Јован Маркуш говорио је у Јутарњем програму радија „Светигора“ на тему догађаја везаних за покушај отимања Влашке цркве на Цетињу, од стране присталица такозване ЦПЦ догађају који је на неки начин обиљежио Божићни пост 2000. године, али и многе године након тога.
Он каже да ако некоме треба одати признање, данас послије двадесет година од драматичних догађаја и покушаја скрнављења Влашке цркве на Цетњу, онда је то протојереј-ставрофор Радомир Никчевић.
„Он је сматрајући се одговорним за заштиту православних светиња на Цетињу, будући да је уствари тада био парох цетињски, он се одлучио на овај врло рискантан корак стављајући на коцку свој живот, попут својих предака, пошто је он што би ми рекли из једне добре и јуначке куће.
А уствари зашто је он то урадио? Урадио је зато што су у то вријеме били учестали и више пута поновљени напади те групе насилника, који су дјеловали „на даљински“ знате, ваљда како им ови из Удбе то нареде.
Он је тог дана се затворио у Влашку цркву и једноставно је рекао моја глава и овај храм иду заједно.
Ту вече управо кад се затворио је покушан напад на Влашку цркву, али је тадашњи протојереј успио да одбрани светињу и нормално, почело је свештенство, монаштво и вјерници да се окупљају око Влашке цркве“, казао је Маркуш, додајући да о овим догађајима постоји огромна документација и да је само у то вријеме, у издању часописа „Светигора“ изашло десет бројева са сачуваним подацима о свему што се тада дешавало.
