Otac Radomir Vlaska Crkva

Драматични догађаји око Влашке цркве на Цетињу прије 20 година

На данашњи дан прије 20 година, 14. децембра 2000.г. протојереј Радомир Никчевић се затворио у Влашку цркву на Цетињу и ступио у најстрожији пост (без узимања хране и воде) да би спријечио проваљивање у храм чија је обнова била у току и његово присвајање од стране тадашњег удружења грађана пријављеног у полицији, које је себе назвало “Црногорском православном црквом“.

Сматрајући се одговорним за заштиту православних светиња на Цетињу, будући да је парох цетињски, протојереј Никчевић се на овај корак одлучио након учесталих и више пута поновљених напада групе насилника на овајСаборни храм. Између поноћи и један сат, група је поновила напад на Влашку цркву, али протојереј Никчевић успио је да одбрани светињу.

Напад на Влашку цркву најавио је истјерани из Васељенске патријаршије и проклетству предати распоп Мираш Дедеић, поглавар у полицији регистрованог удружења грађана које себе назива “Црногорском православномцрквом“. Тадашњи премијер Владе Црне Горе г. Филип Вујановић представницима Митрополије Црногорско–приморске обећао је државну заштиту Влашке цркве од напада насилника, али на том плану ништа није учињено.

У Влашкој цркви управо су тада обављани санациони радови, који су требали да буду завршени до 16. децембра2000, за када је у њој заказана Св. Архијерејска Литургија поводом редовног братског сабора свештенства Митрополије Црногорско–приморске. Нападом насилника на цркву, ови радови су прекинути.

Напад на Влашку цркву само је био наставак сличних нецивилизацијских манифестација црногорскихантиправославаца и богобораца у Његушима, Чеву, Бајицама, Бајрамовици, Ђиновићима, Милијевићима, и јошнеким селима подручја у историји познатог као Катунска нахија, који су нажалост организационо и медијскиподржаних од тада актуелне црногорске власти која ће такву политику наставити и у наредних 20 година. Нападина православне светиње појачавани су како су се приближавали који избори као и референдум о статусу Црне Горе.

Православна Црква у Црној Гори оваквим поступцима је де факто, била стављена је ван закона.

О драматичним догађајима око цркве Рођења Пресвете Богородице, најстарије цркве на Цетињу у народу познате као Влашка црква, и жртви часног свештеника протојереја – ставрофора Радомира Никчевића и протестима Братства Православне омладине Црне Горе који су трајали мјесец дана може се написати књига. За данашње подсјећање довољно је приложити Саопштење за јавност свештенства Митрополије црногорско–приморске које јасно приказује тадашње стање које ће нажалост бити настављено и у наредних 20 година.

Актуелни црногорски режим ствара мржњу у народу
Цетиње, 16. децембар 2000. г.

Свештенство Митрополије Црногорско–приморске са свог уобичајеног годишњег Сабора одржаног 16. децембра 2000. године на Цетињу у просторијама Цетињске Богословије, послије свечане Архијерејске Литургије служене ухраму Рождества Пресвете Богородице, Влашкој цркви, издаје за јавност сљедеће саопштење:

Послије братских разговора о текућим проблемима Митрополије, о унапрјеђењу унутрашње црквене мисије идуховног живота, посебна пажња посвећена је питању вјеронауке, заштите црквене имовине и другим питањима. Са овог сабрања свештенство, заједно са својим Архијерејима, користи прилику да изрази своју забринутост због појачаног насиља над Митрополијом од стране острашћених политичких кругова који за своје циљеве користе групицу црквених деликвената, самопроглашених за “ЦПЦ“. Та забринутост је утолико већа што државни органи не дају дужну заштиту имовине и достојанства Митрополије Црногорско–приморске. Са тог разлога тражимо одпредсједника Републике, Владе и Скупштине Црне Горе да зауставе безакоње над Митрополијом и гажење елементарних људских и вјерских права. При том изражавајући своју вјерност Митрополији Црногорској и свом Архијереју, а преко ње Српској Цркви и васељенском Православљу изјављујемо:

1. Све дотле док државне власти не буду изричито и јавно гарантовале сигурност свештенства и имовине Митрополије Црногорско–приморске, у коју спадају сви православни храмови и манастири као и остала наслијеђена црквена добра, и док не буду узеле у директну заштиту та њена добра, знаћемо да смо гоњени ипрогоњени и лишени елементрних вјеских и људских права. То изјављујемо са пуном одговорношћу пред домаћоми међународном јавношћу.

2. У временима послије педесетогодишњег гоњења Цркве, убијања њеног Митрополита и стотине свештеника; у временима послије дугогодишњег робијања у комунистичком затвору Митрополита Арсенија и насилничког рушења Цркве Светога Петра Цетињског на Ловћену за вријеме Митрополита Данила; у временима послије отимања још невраћене црквене имовине и систематског убијања Бога у људима, у тим временима у којима смо се понадали слободи од насиља и страха – ево се на почетку новог миленијума разбуктава ново насиље и новистрахови у Црној Гори. Са жалошћу констатујемо да Црна Гора постаје све бесуднија земља, на дјелу је новоидеолошко–новобољшевичко прање мозга скоро преко свих средстава јавног информисања.

Актуелни режим намјесто да заљечује старе диобе и ране, директно их продубљује, стварајући мржњу у народу ипреносећи политички раздор и на Цркву. Намјесто да се бави рјешавањем катастрофалних социјалних проблема, обновом уништене пољопривреде, пропалих и расходованих фабрика и предузећа; намјесто да се бави правом а несивом економијом – режим се тјеши причама о непостојећим реформама, обмањујући њима и друге, не би лииспросио од свијета милостињу. Дрога, трговина бијелим робљем и шверц, криминал, све се више шире Црном Гором. Намјесто да се баве тиме што угрожава душу, морал, младих покољења и самодостојанства Црне Горе, режим ће остати познат по фабриковању академија и академика, лажне цркве и лажних свештеника, проглашавањем за издајнике све оне који другачије мисле. Под видом приватизације и тржишне економије све је више пљачке, брзог богаћења туђом муком од стране дојучерашњих секретара комунистичке партије и инспектора УДБ–е и све више сиротиње и просјака. Проповијед о кретању у “европске интеграције” кроз систем кидања вјековних историјских националних и духовних веза са својом браћом у Србији, још је једна флоскула на дјелу у Црној Гори којом се обмањују лаковјерни и заводе незнавени.

Питамо се са забринутошћу: да ли се на томе прави усправна и све усправнија Црна Гора?

Са свих тих разлога обраћамо се са вапајем домаћој и међународној јавности да будемо заштићени и избављени одновог насиља, новог страха и манипулације који се шире у Црној Гори под плаштом демократије. Изјављујемо да смо солидарни са нашим братом свештеником Радомиром Никчевићем који голим животом брани храм Влашкецркве, у коме је старјешина на Цетињу, пошто у право и правду државних органа и њихова обећања још увијек сене може имати поуздања.

Изражавамо своју наду да ће Црна Гора напокон кренути правим путем, на темељима свога вјековног искуства и провјерених вриједности, ослобођена од нове дукљанско–паганске митоманије, изданка бољшевичко–титоистичке идеологије.

Свима вјернима честитамо наступајуће божићне и новогодишње празнике и улазак у нову хиљадугодишњицу доброте Господње:

Христос се роди!

Свештенство Митрополије Црногорско–приморске присутно на данашњем сабрању:

Митрополит црногорско–приморски Амфилохије,с.р.

Епископ Будимљански Јоаникије,с.р.

Архимандрит Мардарије, манастир Режевићи,с.р.

Архимандрит Јустин, манастир Савина,с.р.

Протосинђел Јован, манастир Цетиње,с.р.

Протосинђел Сава, манастир Дуљево,с.р.

Синђел Филимон, манастир Обод,с.р.

Игуман Рафаило, манастир Морача,с.р.

Игуман Данило, манастир Косијерево,с.р.

Игуман Лука, манастир Цетиње,с.р.

Игуман Никодим, манастир Ђурђеви Ступови,с.р.

Игуман Марко, манастир Прасквица,с.р.

Игуман Димитрије, манастир Стањевићи,с.р.

Игуман Павле, манастир Градиште,с.р.

Јеромонах Димитрије, манастир Прасквица,с.р.

Јеромонах Бенедикт, манастир Подмаине,с.р.

Јеромонах Стефан, манастир Пива,с.р.

Јеромонах Јоил, манастир Ћириловац, Колашин,с.р.

Јеромонах Исак, манастир Дајбабе,с.р.

Јеромонах Јоаникије, манастир Мајсторовина,с.р.

Јеромонах Јоаникије, манастир Подмалинско,с.р.

Јеромонах Исаија, манастир Бијела,с.р.

Јеромонах Марко, манастир Врањина,с.р.

Јеромонах Јован, манастир Морачник,с.р.

Јеромонах Павле, манастир Острог,с.р.

Јеромонах Стефан, манастир Острог ,с.р.

Јеромонах Јефрем, манастир Цетиње,с.р.

Јеромонах Јоаким, манастир Цетиње,с.р.

Јеромонах Симеон, манастир Ћелија Пиперска,с.р.

Јеромонах Јован, манастир Рибњак,с.р.

Јеромонах Давид, манастир Ком ,с.р.

Јерођакон Петар, манастир Цетиње,с.р.

Јерођакон Епифаније, манастир Цетиње,с.р.

Јерођакон Касијан, манастир Цетиње,с.р.

Јерођакон Амвросије, манастир Цетиње,с.р.

Монах Григорије, манастир Старчева Горица,с.р.

Монах Никодим, Превлака манастир Архангела Михаила, с.р.

Монах Павле, манастир Св. Ђорђа, Космаче,с.р.

Протојереј–ставрофор Комнен Радусиновић, Цетиње,с.р.

Протојереј–ставрофор Момчило Кривокапић, Котор,с.р.

Протојереј–ставрофор Богдан Шешлија, Граховац,с.р.

Протојереј–ставрофор Саво Тутуш, Цетиње,с.р.

Протојереј Боривоје Косорић, Тиват,с.р.

Протојереј Момчило Раичевић, Подгорица,с.р.

Протојереј Радоман Мијајловић, Бар,с.р.

Протојереј Ђорђе Оровић, Херцег Нови,с.р.

Протојереј Радоман Бубања, Херцег Нови,с.р.

Протојереј Срето Медић, Сутоморе,с.р.

Протојереј Драган Митровић, Подгорица ,с.р.

Протојереј Милун Фемић, Подгорица,с.р.

Протојереј Радојица Божовић, Улцињ,с.р.

Протојереј Радомир Никчевић, Цетиње,с.р.

Протојереј Драган Станишић, Цетиње,с.р.

Протојереј Љубомир Ђуреиновић, Будва,с.р.

Протојереј Мираш Богавац, Бијело Поље,с.р.

Протојереј Марко Ђурковић, Никшић,с.р.

Протојереј Јован Томовић, Бијело Поље,с.р.

Протојереј Милош Перовић, Никшић,с.р.

Протојереј Предраг Видаковић, Бијела,с.р.

Протојереј Алекса Павловић, Никшић,с.р.

Протојереј Данило Мештровић, Тиват,с.р.

Протојереј Јован Крстић, Грбаљ,с.р.

Јереј Станоје Шкорић, Рисан ,с.р.

Јереј Остоја Остојић, Будва,с.р.

Јереј Ранко Лончар, Петровац,с.р.

Јереј Зоран Ђедовић, Горња Зета,с.р.

Јереј Петар Крговић, Рожаје,с.р.

Јереј Василије Брборић, Никшић,с.р.

Јереј Данило Дамјановић, Жабљак,с.р.

Јереј Гојко Мрачевић, Морињ,с.р.

Јереј Живан Вукојевић, Зеленика,с.р.

Јереј Момчило Глоговац, Рисан,с.р.

Јереј Владан Пантелић, Манастир Морача,с.р.

Јереј Сретен Симикић, Никшић,с.р.

Јереј Драган Томић, Даниловград,с.р.

Јереј Радован Томовић, Спуж,с.р.

Јереј Бранко Тапушковић, Подгорица,с.р.

Јереј Радослав Лакета, Ораховац,с.р.

Јереј Небојша Д. Оровић, Бар,с.р.

Јереј Ђуро Томовић, Доња Горица,с.р.

Јереј Арсеније Радовић, Будва,с.р.

Јереј Дарко Пејић, Мојковац,с.р.

Јереј Боро Врховац, Андријевица,с.р.

Јереј Драган Ристић, Беране,с.р.

Јереј Павле Кандић, Плав,с.р.

Јереј Велимир Јововић, Никшић,с.р.

Јереј Здравко Ђуровић, Никшић,с.р.

Јереј Велибор Џомић, Доња Зета,с.р.

Јереј Милорад Дајевић, Кумбор,с.р.

Јереј Миленко Јекић, Котор,с.р.

Јереј Гојко Перовић, Цетиње,с.р.

Јереј Јован Малеш, Кртоли,с.р.

Јереј Раде Радовић, Колашин,с.р.

Јереј Синиша Јанковић, Павино Поље,с.р.

Јереј Иван Станишић, Ријека Црнојевића,с.р.

Ђакон Чедо Милосављевић, Бар,с.р.

Ђакон Саво Денда, Котор,с.р.

Ђакон Јован Пламенац, Вирпазар,с.р.

Ђакон Жељко Ћалић, Подгорица,с.р.

Ђакон Славољуб Радојковић, Будва,с.р.

Ђакон Предраг Стојковић, Ријека Црнојевића,с.р.

Монахиња Јустина, настојатељица манастира Ждребаоник,с.р.

Монахиња Еликонида, настојатељица манастира Горњи Брчели,с.р.

Монахиња Ефимија, настојатељица манастира Жупа Никшићка,с.р.

Монахиња Ангелина, настојатељица манастира Ћелија Пиперска,с.р.

Монахиња Олимпијада, настојатељица манастира Ћелија Добрска,с.р.

Монахиња Јована, настојатељица манастира Дуга,с.р.

Монахиња Доротеја, настојатељица манастира Подластва,с.р.

Монахиња Јустина, настојатељица манастира Добриловина,с.р.

Монахиња Харитина, настојатељица манастира Бања,с.р.

приредио: Јован Маркуш