Danas je dan Svetog Prvomučenika Arhiđakona Stefana koga Crkva slavi. Njega ne bi bilo da se Gospod nije rodio kao čovek, ne bi bilo nijednog svetitelja, ne samo njega. Ko je taj koji je dao silu tom mladiću, čudesnom i divnom, da se on, kad ga zasipaju kamenjem, moli Gospodu Bogu za ubice svoje i da vapije „Gospode, ne primi im ovo u greh“! Takvo čudo ljubavi i molitve nije se znalo na zemlji. Eto, to čudo zbiva se kroz velikog i slavnog Prvomučenika Arhiđakona Stefana. Ko to tvori u njemu? Gospod Hristos Bog koji je postao čovek, Bog koji je u samome Prvomučeniku Arhiđakonu Stefanu svim silama Svojim prisutan. (Prepodobni Justin Ćelijski)
Trećeg dana nakon praznika Roždestva očovečenog Logosa, Gospoda našeg Isusa Hrista, Crkva Božja proslavlja i veliča prvog mučenika i prvog đakona jerusalimskog hrama, Svetog Apostola Stefana. On je svojom verom, nadom i ljubavlju, a pre svega svojim mučeničkim stradanjem za Gospoda, postao temelj Crkve, a njegova prolivena krv bila je plodno seme iz koga se izrodilo mnoštvo novih hrišćana. Ovaj divni ukras Crkve Božje bio je Jevrejin, i to pripadnik dela jevrejskog naroda koji su živeli u grčkim oblastima i govorili grčkim jezikom.
Sv. Stefan bio je i telesni srodnik apostola Pavla, koji u vreme Stefanovog mučeništva još uvek nije spoznao istinu Hristovog učenja. Savle, kasnije Sveti apostol Pavle, bio je svedok kamenovanja Prvomučenika Stefana. Stradanje njegovo dogodilo se godinu dana nakon silaska Svetog Duha na apostole. Celokupno Stefanovo mučeništva detaljno je opisano na stranicama Novog zaveta, tačnije u Delima apostolskim. Iz velikog poštovanja prema mučeništvu, kao izrazu neizmerne vere i ljubavi prema Gospodu, Crkva trećeg dana nakon Roždestva Hristovog veliča ne samo Sv. Stefana Prvomučenika, već zajedno sa njim veliča sve svete slavne i dobropobedne mučenike koji su svojom prolivenom krvlju postali svima nama primer pobožnosti. Divno je rečeno da je mučenička krv seme za nove hrišćane, te tako Sveti Stefan nije samo prvi mučenik, on je prvi obrazac i putokaz delatne pobožnosti i ljubavi prema Spasitelju. On je vojevao dobar boj, a vrhunac tog vojevanja pokazao je pred svoju mučeničku končinu, kada se usrdno molio za svoje gonitelje koji ga zasipaju kamenjem: Gospode ne uračunaj im ovo za greh. Sveti Stefan na mržnju odgovara hrišćanskom ljubavlju i trpljenjem.
Veličajući svete mučenike, iskazujemo njihovu preveliku ljubav prema Gospodu naglašavajući da su oni Gospoda voleli i više od svog života. Sveti Prvomučenik Stefan otvorio je vrata mučeništva, on je prvenac mučeništva i vođa svih hristoljubivih dobropobednih mučenika. Vredno je pomena, da su zapravo pre Sv. Stefana postradali 14.000 Vitlejemskih mladenaca od strane bezumnog Iroda (koje proslavljamo 29. decembra/11. januara), ali budući da su u pitanju bila deca (bebe) koja nisu svesno postradala, Sveti Stefan jeste prvi mučenik koji je svesno postradao za veru. „Značaj mučeništva ne ograničava se samo na mučenika, nego se proteže i na ostale vernike, pa čak i na mnogobošce putem primera i propovedi. Dakle, mučenik u vreme svoga stradanja ili uopšte tokom procesa samog mučenja često propoveda, ne samo svojim ispovedanjem vere, nego i rečima o istinitom trojičnom Bogu i o Crkvi. Mučeništvo ima i tajanstven značaj za Crkvu. Predstavlja utemeljujuću, učvršćujuću i jačajuću silu za Crkvu. Ovo je vrsta isključivog i plodonosnog tla, i samo na njemu se razvija lokalna Crkva. A dokaz je to što vernici sa sveštenim žarom pokušavaju da se snabdeju moštima mučenika ili nečim od njegovih ličnih stvari (odeća i drugo). Međutim, znaju da poklonjenje pripada Bogu, a mučenicima ljubav i poštovanje, jer su postali učenici, podržavaoci i imali su po prevashodstvu Božiju naklonost. Tako se prvi put i definitivno postavlja kamen temeljac razlikovanja koje postoji između poklonjenja Bogu i poštovanja svetitelja. Mošti mučenika postaju predmet neobičnog poštovanja i polako postaju središte oko kojeg se sabira lokalna Crkva za zajedničko bogosluženje. Karakteristično je da se do danas Sveta evharistija vrši na časnoj Trapezi, u kojoj postoje mošti mučenika ili svetitelja. Sabiranje oko moštiju nema tužan, nego radosni karakter. Određuje se konkretan dan poštovanja mučenika, koji se karakteristično naziva dan rođendan (ἡμέρα γενέθλιος), jer tada se mučenik rodio u Carstvu Božijem. Crkva, dakle, svečano proslavlja svoje mučenike, ne žali ih. Mučeništvo je njen venac i njena samopotvrda, kao što izražava bogoslovlje ovog tekstva koje je od tada i bogoslovlje – Predanje Crkve.ˮ[1]
Bogosluženje praznika Sv. Prvomučenika u Arhiđakona Stefana
Dobar boj si vojevao prvomučeniče Hristov i Apostole, i izobličio si bezbožnost mučitelja, kamenovan si od ruku bezakonika, a primio si venac iz Desnice odozgo, Boga si molio vapijući: Gospode, ne primi im ovo za greh! (tropar)
Budući da se praznik Svetog Prvomučenika i Arhiđakona Stefana proslavlja u vreme poprazništva kao nastavak praznika Roždastva Hristovog, te zbog toga nema nekih posebnih bogoslužbenih specifičnosti. Značajno je pomenuti znamenite himnografe koji su sastavili neke od bogoslužbenih pesama ovog molitvenog. Sveti Roman melod sastavio je kondak, Anatolije je sastavio slavu na Gospodi vozvah, kao i slavu na stihovnje. Jovan monah sastavio je kanon i stihire na hvalitne, dok je himnograf Kiprijan sastavio slavu na hvalitne.
Juče nam Gospod u telu dođe, a sluga danas iz tela iziđe. Juče se rodi telom Onaj koji vlada, a danas se sluga kamenuje. Zbog Njega i umre božanski prvomučenik Stefan. (kondak)
katiheta Branislav Ilić
