Прослављени спортиста, боксер Ратко Драшковић, ових дана, окончао је најважнији животни меч – успјешно је донирао бубрег својој суграђанки Радмили Раичевић, послије двије године тражења начина за трансплатацију.
Величину његовог геста препознао је сваки добронамјеран човјек у Црној Гори и шире, па најљепше жеље и ријечи подршке пристижу са свих страна.
Добротољубље и братољубље, које тако искрено и једноставно свједочи овај човјек великог срца, враћа вјеру у људе, нарочито у нашем времену, препуном искушења, тегоба, невоља, недаћа, болести. Упркос бројним препрекама, које су их пратиле и додатно калиле на овом путу, он се ниједног тренутка није колебао, јер ријеч одустати не постоји у животу Ратка Драшковића, хероја данашњице, на ког би требале да се угледају не само младе генерације.
Пар дана по обављеној транспатацији, Ратко се вратио у Никшић и изашао нам у сусрет да за Радио Светигору поразговарамо о овом племенитом чину, вриједном поштовања и дивљења.
Са њим је разговарала Сенка Чоловић Шумић.
„Рекао сам, одмах, доктору Вујовићу да ме не интересује ни вјерска, ни политичка, нити било каква друга припадност, већ да ме само интересује коме је бубрег најпотребнији. Рекао ми је да је то Радмила Раичевић и да треба много ствари да се одради како би се провјерило све што је неопходно. Повадили смо потребне налазе, релативно брзо, моје здравствено стање је било добро. Послат је налаз за Загреб, којим се потврђује да ли се све слаже између мене и Радмиле. После 15 дана стигао је одговор да се све поклапа, међутим, требала су велика средства, нешто око 50 хиљада евра, за поступак трансплатације“, каже Ратко Драшковић, додајући да је организована акција прикупљања новца, фудбалски турнир, те да је у тој акцији за недјељу дана скупљено око шест хиљада евра. За читав догађај сазнао је Горан Ђуровић из Бара, власник фирме „Церово“, који је, врло брзо, напомиње Драшковић, уплатио преосталих 44 хиљаде евра.
„Од тог момента Горан постаје мој брат, и Радмилин брат, нешто попут члана наших породица. Стално нас контактира, зове, помагао нам је око добијања неких папира, виза и овим путем желим да му се, још једном, захвалим за све што је учинио за Радмилу и мене, јер би све то ишло врло тешко, у ово вријеме короне, да скупимо толики новац, а никакве подршке друге није било. Имали смо срећу да се Горан појавио и да се све завршило успјешно“, прича Ратко Драшковић.
Каже да је био сигуран да ће све проћи како треба.
„Прије одласка на пут био сам на Литургији у нашем храму. Помолио сам се Богу, Светом Василију Острошком и свим нашим свецима да се све заврши како треба и, увјерен сам, да су ми помогли у томе. Био сам сигуран да ће све проћи како треба, зато сам био миран и хладнокрван, а доктор ми је касније казао да хладнокрвнијег пацијента није имао. Хвала Богу све се добро завршило!“, каже Драшковић.
Додаје да је дата ријеч за њега обавеза коју никада не би погазио.
„Наши стари Црногорци су гинули за дату ријеч. Ја сам обећао Радмили да ћу покушати да јој помогнем, дао сам ријеч пред јавношћу и то сам морао да испуним. Не дај Боже да се то није десило, а било је заиста тешких тренутака, ја то не бих могао поднијети. Млађе генерације ће ово сигурно подстаћи. Има људи који би, ношени овим мојим примјером, помогли али требају велика финансијска средства да се трансплантира јетра, бубрег“, указује Ратко Драшковић.
