Danas, na Božić 1938. godine, rođen je Risto Radović, potonji Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije.
Uz blagodarnost Bogu što nam ga je darovao, objavljujemo jedan njegov, do sada neobjavljivani, rukopis iz studentskih dana.
Rim, 2. mart 1965.
Obala Genisaretskog jezera. Na njoj grupica ljudi. Hristos meću njima, farisejima onog veka. Dva sveta koji nemaju ničeg zajedničkog. Ustavili se, sukobili se, bolje reći nad jezerskom zagonetkom.
Šugavo, krastavo, bedno lutajuće pseto, izbi, odnekud iz kamenjara pustinjskih, uzdižu fariseji haljine i gone pogan i gad od sebe. Onečistiće ih pred zakonom kako da dočekaju nečisti zalazak sunca?
U jezerskoj vodi ne ogledaju se ovog potresnog momenta, samo šugavo pseto, bedni poraz maćehe zemlje, gordi farisej, u suštini poniženiji u očima jezera od pseta; Isus Pravedni pred čijim pogledom trepti jezero. Milost je ovde u pitanju nasuprot psećo-ljudskog poniženja, samilost se sukobila ovde sa bezosećajnošću farisejskom. Bog je ovde i čovek; bolje reći Bog kome je drugo ime ljubav i čovek koji mu lažno služi. I tvar koja uzdiše za milošću. Reći ćeš ti: šugavom psetu šta će milost?
Hristos nije farisej. Kakvu zajednicu ima ljubav i porod aspidin? Isus ne reče stoga, kao ti, i videvši pseto, koje prognano iz naselja, gledaše tužnim očima i na ovu grupu bez milosti. Videći gađenje farisejsko, pristupi mu Isus, pomilova rukom njegove rane i gnoj i šugavu glavu pa reče:,,Kakve divne oči!“ zagrliše se Sunce i jezero i blagodarna tuga psećih očiju – zagrljajem Milosti i Samilosti.
Stojahu fariseji uvrnutih haljina sa gađenjem u očima, i užasavanjem pred nečuvenim gestom ovog Isusa, druga grešnika i carinika i šugavih pasa i tako ostade do danas; Zagrljaj Milosti i Samilosti i uporedo sa njim farisejsko gađenje i užasavanje pred tim zagrljajem. I ostaće tako dok je zemlje, dok se budu sretali na obali istog jezera Milosti, gordost i tuga psećih očiju. I vide Genisaretsko jezero istoriju ljudsku i vozradova se radošću velikom jer pobedi Milost nad farisejom.
Jedan hroničar suludog plesa farisejske Evrope, tkz. Drugog svetskog poklanja, italijanski pisac Malaparte stojeći umoran i užasnut pred stradanjima ljudskim, stradanjima prirode, stradanjem životinja, bilja, zemlje, prodajom i kupovinom ljudskog mesa – nesposoban za milost i molitvu, stideći se samilosti obraća se psećim očima, u kojima vide Hrista…
Mi guardava fisso, e un dolore atroce mi scorreva dal petto fino all bocca. E poi mi guardava con una meravigliosa dolcezza negli occhi, e vidi Christo in lui, vidi Christo in lui Crocifisso, vidi Christo che mi guardava con gli occhi pieni di una dolcezza meravigliosa. ( La pelle, 137 )
(„Gledao me je nepomično, i jedan strašan bol mi je strujao iz grudi do usta. A onda me je gledao s jednom čudesnom nežnošću u očima, i ja sam u njemu video Hrista, video sam Hrista raspetog, video sam Hrista koji me je gledao očima punim jedne čudesne nežnosti“).
Risto Radović
(Po zapisu iz prvih vekova u jednom apokrifnom Evanđelju)
Orginal autografa u Ličnim arhivu Mitropolita Amfilohija, Manastir Stanjevići. Neobjavljeno. Sa orginala prepisao i za autentičnost tvrdi i odgovara, monah dr Pavle Kondić, upravnik Zadužbine Mitropolita Amfilohija u Manastiru Stanjevići.
Foto: Jerođakon Atanasije Jevtić i student Risto Radović u Rimu, 1965. (fotografija nastala kad i zapis ”Hristos i pseće oči”)
