У недељу 13. новембра 2022. на дан када је 1813. године Господње, сунце Божје љубави свјетлошћу обасјало и загријало срце дијетета Радивоја, потоњег митрополита Петра Другог Петровића Његоша – народном љубављу и поштовањем именованог Ловћенски Тајновидац, служена је Света Литургија у манастиру Стањевићи. Богослужењем је началствовао архимандрит Јефрем Дабановић, настојатељ манастира уз саслужење јеромонаха Јована Шљиванчанина, сабрата и појање бројног народа предвођеног појачком дружином Стањевићки појци. Око стотину Божјих душа сабраних на богослужење, са пажњом су саслушали игуманову бесједу а потом, у великој гостопримници манастира слушали речи којима су петорица врлих поштовалаца говорили о земаљском и небеском сусрету митрополита Петра Другог и митрополита Амфилохија.
Архимандрит Јефрем је поздравио све присутне и исказао велику радост што су се сабрали у манастиру Стањевићи, баш на овај дан, на дан рођења Ловћенског Тајновидца. Подсетио је да је ово простор у коме је митополит Петар Други духовно, интелектуално и физички сазревао почетком 19. вијека. „Два вијека касније, у исте дане, сакупио нас је спомен на њега и његовог врлог наследника, чувара и браниоца древнохришћанског, светосавског и светопетровићског предања у Зети, Приморју, Црној Гори и Брдима, митрополита Амфилохија. Баш у дане друге годишњице његовог рођења за небо. Нисмо могли на љепши и достојанственији начин одати почаст овим духовним витезовима, изниклим на тлу наше Митрополије, него управо на овај начин, сабрани на молитву и лијепи разговор о њиховим личностима и дјелима која су нам свјетило до краја свијета и вијека. Сабирамо се и сабираћемо се око њиховог спомена и насљеђа и надахњивати снагом њихове вјере и подвига докле је и једног камена овог манастира“, рекао је игуман Јефрем.
На трагу ових мисли игумана Јефрема говорио је и монах др Павле Кондић, управник Архива Митрополије: „Амфилохије, земљом ходи а небом мисли и дише! Сваки тренутак његовог земаљског битисања 82 године, био је надахнут Духом Божјим. Био је испуњен љубављу коју је нештедимице дијелио и дјелима потврђивао да је истински син пророка Божјих и наследник апостола Христових. Међу безбројним речима изговореним у славу Божју, говорио и у спомен Ловћенског Тајновидца, написао похвалне пјесме и житије, богословска сагледавања његових духовних коријена и континуитета са исихастичким зрацима Нетварне Свјетлости”, рекао је Павле. Посебно је истако естетски елеменат књиге тј. насловну фотографију Амфилохија, на којој је забиљежен „један од најдраматичнијих тренутака његовог живота, у лето 1999. над страдалним остацима српских жртава у окриљу Пећке Патријаршије“ како је посвједочио о. Павле који је и био уз Митрополита у том тренутку. У своје и име братије изразио је радост што је у Стањевићима одата почаст, овој двојици камена међаша, духовне и народне историје, у дане њиховог рођења за земљу и небо.
Др Саво Никовић, као вишедеценијски свједок, говорио је о људском лику и моралној вертикали Перице Ђаковића, посебно истакавши његову неодступну борбу за истину и правду, поготово током последње три деценије, на просторима Херцег Новог, Боке и много ширих простора куда је допирала његова ријеч преко медија. Златни печат те борбе, уз бројне награде и признања од стране професионалних новинарских организација, јесу опште поштовање грађана Херцег Новог и повјерење које му је указао Морачки Јасновидац кроз вишегодишње сусрете у телевизијском студију ТВ Нови. „Захваљујући томе имамо књигу исказа универзалних моралних вриједности, која садржајем и поруком надилази тренутак настанка и постаје опште добро на културној и цивилизацијској мапи простора на коме је настала. Управо због тих универзалних моралних вриједности, она чини драгоцјени допринос српске духовности и културе заједничком благу европске хришћанске традиције на размеђи 20. и 21. вијека”, рекао је др Никовић.
Дипл. инг. Јован Маркуш је, опет као вишедеценијски свједок и врсни зналац, кроз фактографски утемељену симбиозу, представио посвећеност Морачког Јасновидца лику и спомену Ловћенског Тајновидца али и безбројне, демонизоване отпоре његовој борби да се обнови „Олтар прави на камен крвави“ на Језерском врху, разорен комунистичким пијуком, прије пола вијека. У том контексту споменуо је и срамотну чињеницу да је Цетиње још увијек без достојног споменика Ловћенском Тајновидцу а да се на дан 13. новембра, рођендан његов, који је у вријеме Књажевине и Краљевине Црне Горе најсвечаније се обиљежавао на Цетињу, слави дан братског крвопролића из 1944. „кад су лоши ђаци поубијали своје професоре”.
Перица Ђаковић је, иако под снажним утисцима представљања књиге „Морачки Јасновидац“ у Храму Светог Саве у Београду и на распетом Косову и Метохији, емотивно подијелио драгоцјена свједочанства о настанку овог зборника „разговора угодних“ са Морачким Јасновидцом пред објективима телевизијских камера, током низа година, иако и сам није био у потпуности свјестан значаја које митрополитове ријечи имају не само за тренутак када су изречене већ и за сва потоња покољења. Исказао је захвалност Богу што га је удостојио те части али и радост да је преко ове књиге, Амфилохијеве богомудре поуке учинио доступним садашњим и потоњим генерацијама нашег народа и свих особа жељних Истине и Правде Божје. „Заиста ми је припала незаслужена али превелика част да сам овом књигом и оном која ће ускоро угледати свјетло дана, могао придонијети у збирку Амфилохијевих списа и дјела. Та збирка, уз досада објављене томове његових Изабраних дјела, још ће се допуњавати јер су то дјела која имају непролазну вриједност и чине размеђу у савременом периоду духовног и цивилизацијског живота српског народа“ рекао је Перица Ђаковић и најавио, ако Бог да живота и здравља, да ће за Амфилохијев земаљски рођендан, на Божић, објавити књигу њихових божићних разговора са поукама.
Представљање књиге било је, на најбољи начин, употпуњено музичким програмом. Чуле су се косовске и јуначке пјесме, оперске арије и савремене обраде популарне музике. У уметничком делу програма учетвовали су: Појачка дружина Стањевићки појци, проф. соло пјевања Милица Лалошевић из Котора, Душица Кордић (виолина) и Никола Вучковић за клавиром, из Будве.
Овиме је придодат још један беочуг у златни ланац духовно-просвјетне мисије седмовјековног манастира Свете Тројице Стањевићи на јужним падинама Ловћена.
Монах др Павле Кондић
