Божић

Рођење Господа и Спаса нашег Исуса Христа

Мир Божији – Христос се роди! 
Ваистину Христос се роди!

 

“А кад се наврши вријеме, посла Бог Сина својега јединороднога” да спасе род људски”. У то време изиђе заповест римског императора Августа, да се попише сав народ у римској Царевини. Сходно тој заповести требао је свако да оде у свој град и тамо се упише. Зато Јосиф Праведни дође с Пресветом Девом у Витлејем, град Давидов, јер су обоје били од царског Давидовог колена. Како се у тај мали град слеже много народа, Јосиф и Марија нису могли да нађу преноћиште ни у једној кући, због чега су се склонили у једну пећину, где су пастири своје овце чували. У тој пећини роди Пресвета Дева Спаситеља света, Господа нашег Исуса Христа. Роди Га без бола, као што Га је и зачела без греха, од Духа Светога, а не од човека. Она Га сама пови у ланене пелене, поклони Му се као Богу и положи Га у јасле. Потом је пришао и праведни Јосиф. И он Му се поклони као божанском плоду девичанске утробе.

Дођоше и пастири из поља, упућени од ангела Божјег, и поклонише Му се као Месији и Спаситељу. И чуше пастири мноштво ангела Божјих како певају: “Слава на висини Богу и на земљи мир, међу људима добра воља”. За њима стигоше и три мудраца с Истока, вођени чудесном звездом. Они новорођеном Спаситељу дароваше: злато, тамјан и измирну. Поклонише Му се као Цару над царевима.. Тако дође на овај свет Онај, чији долазак би проречен од пророка. Родио се онако како је било и пророковано: од Пречисте Деве, у граду Витлејему, по телу од колена Давидова, у време када више није било у Јерусалиму цара који је био потомак Јуде, него цароваше туђин Ирод. После многих Својих праобраза и наговештења, изасланика и весника, пророка и праведника, мудраца и царева, најзад се јави Господар света и Цар над царевима, да изврши дело спасења људског, које нису могле да изврше Његове слуге.

Када је људски род, у свом овоземаљском ходу, зашао у таму, у мрак где се није знало ко је ко и у коме човек у човеку није брата видео, тада је Творац неба и земље, из своје превелике љубави, послао Архангела Гаврила у град Назарет да најчистијој и најдостојнијој девојци Марији, а преко ње и целом човечанству, објави радосну и благу вест избављења и спасења.

„Радуј се, благодатна, Господ је с тобом!” гласио је поздрав којим се отворила драма новог стварања и новог почетка. Видевши њену збуњеност, Архангел јој је рекао: „ Не бој се Марија јер си нашла благодат у Бога. И ево зачећеш и родићеш сина и даћеш му име Исус.”„ Како ће то бити, када ја не знам за мужа?” Пита она у својој детињој чедности и чистоти. Архангел јој тада, и свима нама, открива „велику тајну побожности” и одговара: „ Дух свети доћи ће на тебе и сила Вишњега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето и назваће се Син Божји”. Чувши ово, Пречиста, смерно одговара: „Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој”.

Она, дакле, није рекла ево слушкиње твоје, Архангеле, већ; ево слушкиње Господње, јер зна да је он само весник воље Божије, слуга Бога живога, Бога коме је и она својим животом, и целим својим бићем, изражавала своју послушност, у најпотпунијој смирености. Пошто ова благовест није само била реч, већ, као и свака Божија реч, Божије дело, Приснодјева Марија је, након девет месеци, као најчистији извор, у коме се Бог огледао, родила сина, свога Првенца, Богомладенца Христа, Бесмртно сунце и Источника нашег Спасења. То радосно виђење ми и данас прослављамо, али не само као историјски догађај већ, пре свега, и изнад свега, као рођење Бога у нама, у нашим срцима. Славимо, дакле, вечног Бога, који се рађа у времену. Онога који се оваплотио у људско тело и дошао да уништи царство смрти да би нас од ње избавио, показао пут спасења и коначно привео Богу.

Окренимо лице ка Богомладенцу Христу и одлучно пођимо ка „Гори Таворској”, Гори нашег Преображења и Спасења. Непрестано се отварајмо љубављу према Богу и ближњима, правећи и припремајући колевку за Богомладенца Христа, који се ради свих, а не само ради нас, родио, страдао, на крсту распет, погребен био и Васкрсао. Знајмо да се без љубави према Богу у нама, не може родити ни љубав према ближњима, љубав којом нас је Господ волео и којом нас још увек воли. Само тако поступајући, доживећо радост овог великог празника, празника анђела и људи, неба и земље и тако осветљени и просветљени, моћи једни другима, посведочити истину Богорођења.

Рођењем Твојим, Христе Боже наш, засија свету светлост разума, у којој, они који се звездама клањаху, од звезде научени беху да се поклоне Теби – Сунцу Правде, и да познају Тебе са висине Истока; Господе, слава Ти!

Мир Божији – Христос се роди!