U intervjuu koji je 19. jula 2026. godine objavio medij na albanskom jeziku KosovaPress, Nikola Džufka, državljanin Republike Albanije koji se predstavlja kao „arhiepiskop“ navodne „autokefalne pravoslavne crkve Kosova“, izneo je niz dokazivo neistinitih tvrdnji o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao i izjave koje, po našoj oceni, mogu sadržati obeležja krivičnog dela izazivanja nacionalne, rasne, verske ili etničke mržnje, razdora ili netrpeljivosti. Ukoliko kosovske institucije zaista stoje iza javno proklamovanog opredeljenja za jednaku zaštitu svih verskih zajednica, na šta ih obavezuju njihov ustav i zakoni, one ove izjave ne mogu ostaviti bez ispitivanja, niti mogu i dalje dozvoljavati da strani državljanin, koji od svog prvog pojavljivanja na Kosovu i Metohiji seje podele po verskoj i nacionalnoj osnovi, to čini bez ikakvih pravnih posledica.
Pre nego što se osvrnemo na konkretne neistine, neophodno je, radi otklanjanja svake nedoumice, ponoviti jednu činjenicu. Gospodin Džufka nije, niti je ikada bio, klirik Srpske pravoslavne crkve, Pravoslavne autokefalne crkve Albanije, niti bilo koje kanonske Pravoslavne crkve bilo gde u svetu. Pravoslavna autokefalna crkva Albanije, kao jedina kanonska pravoslavna jurisdikcija u njegovoj zemlji, to je javno saopštila još u novembru 2022. godine, ocenivši njegove tvrdnje o navodnom rukopoloženju kao obmanjivanje javnosti. On ne predstavlja nikoga osim samoga sebe.
U pomenutom intervjuu, koji se bez provere prenosi na nekim kosovskim albanskim portalima i društvenim mrežama, gospodin Džufka tvrdi da je Srpska pravoslavna crkva „izgubila“ sudski spor protiv njegove organizacije, da je on pred sudom „dokazao“ da srednjovekovna crkva u Rakitnici ne pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, kao i da se predmet sada nalazi u drugostepenom postupku. To je apsolutna neistina. Srpska pravoslavna crkva nikada nije pokrenula, niti je ikada bila stranka u bilo kakvom građanskom sporu sa gospodinom Džufkom, njegovom organizacijom ili bilo kojim licem povezanim sa njim. Ne postoji nijedna presuda bilo kog suda, ni u jednom stepenu, kojom je Crkva nešto „izgubila“ u njegovu korist, te kategorički odbacujemo tvrdnju da takav spor ili takva sudska odluka postoje. Osim krivičnih postupaka koji će biti objašnjeni u nastavku, Crkva nije pokretala druge postupke u vezi sa gospodinom Džufkom, niti joj je poznato da takvi postupci postoje.
Jedini postupci koji zaista postoje jesu krivični sudski postupci protiv gospodina Džufke. Crkva je podnela krivične prijave radi zaštite srednjovekovne crkve Svetog arhangela Mihaila u selu Rakitnica kod Podujeva od ponovljenih protivpravnih upada, kao i povodom mržnje koju ovo lice javno širi. Na osnovu tih krivičnih prijava, protiv gospodina Džufke i jednog njegovog saradnika (Lejdi Zagalija), koji je pobegao sa Kosova i Metohije, trenutno se vodi jedan krivični postupak. Budući da je upravo taj predmet u intervjuu netačno predstavljen, neophodno je precizno izložiti njegov dosadašnji tok.
Predmet je pokrenut povodom prvog upada gospodina Džufke u crkvu u novembru 2023. godine. Optužnica je prvobitno odbačena rešenjem Osnovnog suda u Prištini u oktobru 2024. godine, nakon čega je gospodin Džufka u maju 2025. godine ponovo provalio u crkvu. Apelacioni sud je potom ukinuo rešenje kojim je optužnica bila odbačena i predmet vratio Osnovnom sudu na ponovno postupanje. U obnovljenom postupku Srpskoj pravoslavnoj crkvi priznato je svojstvo oštećene, što ranije nije bio slučaj. Prvo ročište održano je 26. maja 2026. godine. Dakle, predmet se ne nalazi „u drugom stepenu“, kako se neistinito tvrdi u intervjuu, već na samom početku prvostepenog krivičnog postupka, u kome gospodin Džufka nije stranka koja je dobila spor, već optuženi.
Dve druge krivične prijave, podnete u novembru 2023. i maju 2025. godine povodom veoma teških krivičnih dela, do danas nisu dovele ni do podizanja optužnice ni do pokretanja sudskog postupka, što je teško razumljivo imajući u vidu težinu prijavljenih dela i zaprećene kazne.
Vlasništvo nad srednjovekovnom crkvom u Rakitnici nikada nije bilo sporno, niti je to moglo biti. Ta crkva je svetinja Srpske pravoslavne crkve i zaštićeno kulturno dobro. Ukoliko je bilo ko u policijskim ili pravosudnim institucijama u bilo kom trenutku bio doveden u zabludu u pogledu toga da ova svetinja pripada Srpskoj pravoslavnoj crkvi, svaka sumnja je otklonjena onog trenutka kada je Crkvi omogućeno da dostavi relevantnu dokumentaciju, iz koje njeno pravo neosporno proizlazi.
Ono što je gospodin Džufka zapravo pokušao bilo je da iskoristi neuređeno stanje u zemljišnim i katastarskim evidencijama koje su iza sebe ostavile komunističke vlasti, pogrešno verujući da će mu neusklađenost u službenim evidencijama biti dovoljna da prisvoji nešto što mu nikada nije pripadalo. Crkva godinama upozorava da upravo takvi pokušaji predstavljaju stvarnu opasnost, koja će postojati i u budućnosti, i nastaviće da im se odlučno suprotstavlja, kao što im se suprotstavlja i u ovom slučaju.
Pominjanje „vraćanja“ crkava i manastira koje je Srpska pravoslavna crkva navodno „uzurpirala“, koji je u pomenutom intervjuu proširen obećanjem da će svi takvi objekti „biti vraćeni“, predstavlja upravo onu pojavu na koju je Eparhija upozorila u svom saopštenju od 17. jula 2026. godine. Ovi pseudoistorijski narativi, koji su bezbroj puta opovrgnuti činjenicama i dokumentacijom, predstavljaju Srpsku pravoslavnu crkvu na Kosovu i Metohiji kao uzurpatora tuđe imovine, a ne kao vlasnika svetinja koje je vekovima gradila i čuvala.
Ovde nije reč o sporu oko prava svojine. Reč je, još jednom, o stavljanju mete na Srpsku pravoslavnu crkvu i njene vernike u društvenom okruženju u kome se nacionalna osećanja iznova raspaljuju, ovoga puta dokazivim falsifikatima i neistinama. Sve to je u istom intervjuu praćeno otvorenim pozivom da poglavar naše Crkve, Patrijarh srpski, bude proglašen nepoželjnom osobom na Kosovu i Metohiji.
Posledice takvog govora su predvidive. Njime se pruža dodatno ohrabrenje onima koji su skloni da poveruju u takvu pseudoistoriju i stvara stvarna opasnost po bezbednost Srpske pravoslavne crkve, njenog sveštenstva, vernika i svetinja, ukoliko neko odluči da pretnje izrečene na internetu prenese u fizički prostor, što, kao što je dobro poznato, ne bi bio prvi put.
Posmatrane u tom svetlu, ovakve izjave lica koje se predstavlja kao verski poglavar nisu anonimni govor mržnje sa nekog internet naloga. One predstavljaju jasno prepoznatljive radnje sa obeležjima krivičnog dela, sa poznatim izvršiocem, koje su kosovske institucije dužne da gone po službenoj dužnosti.
Ovde dolazimo do suštine problema, odnosno do odnosa kosovskih institucija prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi, o čemu je Eparhija takođe govorila u svom saopštenju od 17. jula 2026. godine. Dok je iguman manastira Devine vode, jeromonah Fotije Kostovski (građanin Severne Makedonije), koji je godinama služio na ovim prostorima bez ijednog incidenta, 2023. godine proteran sa Kosova i Metohije bez jasnog pravnog osnova, toleriše se postupanje državljanina Republike Albanije koji godinama otvoreno usmerava verbalno i fizičko nasilje protiv verske zajednice koja na Kosovu i Metohiji vekovima postoji.
Jedino objašnjenje koje možemo naći za takvu toleranciju jeste činjenica da je navedeno nasilje usmereno protiv Srpske pravoslavne crkve. Takvim tolerisanjem šalje se poruka, kako gospodinu Džufki tako i svakom drugom potencijalnom počiniocu, da će svaki oblik nasilja protiv Srpske pravoslavne crkve ostati nekažnjen. Ta poruka sama po sebi predstavlja podsticaj na novo nasilje.
Na kraju, kako bi javnost razumela o kakvoj se „verskoj organizaciji“ radi, skrećemo pažnju na treći deo intervjua, koji se odnosi na takozvanu „registraciju vernika“. Izraz „registracija vernika“ ne postoji ni kao verski ni kao pravni pojam. Međutim, daleko više zabrinjava ono što je uz taj pojam izrečeno, odnosno otvorena izjava gospodina Džufke da će u njegovu organizaciju biti primani isključivo kosovski Albanci.
Organizacija koja članstvo uslovljava etničkom pripadnošću i koja uz ikone tamo gde se pojavi, kao prilikom provale u Rakitnici, postavlja preko oltara albanske zastave, nije istinska verska organizacija, a sasvim sigurno nije hrišćanska, a ponajmanje pravoslavna. To je organizacija koja nacionalističko delovanje stavlja iznad vere i iznad spasenja ljudskih duša i koja se ne može predstavljati kao verska, jer ne poštuje univerzalne ljudske vrednosti.
Kada Zakon o slobodi veroispovesti konačno bude usvojen i kada registracija verskih zajednica postane moguća, očekujemo da će nadležni organi koji budu odlučivali o takvim registracijama imati u vidu javno iznet stav gospodina Džufke da bi organizacija koju namerava da registruje vršila diskriminaciju među „vernicima“ na nacionalnoj osnovi. Takođe pored istorijski postojećih verskih zajednica, svaka nova zajednica ne sme u svom imenu da koristi nazive koje imaju već priznate. Iako ovaj zakon nije još donesen, SPC je već priznata u nizu zakona i pravnih regulativa u kosovskom sistemu. Na sličan način je u Republici Albaniji regulisano da je kanonska Pravoslavna crkva Albanije jedina kanonska pravoslavna crkva na prostoru Republike Albanije.
Imajući u vidu sve navedeno, još jednom pozivamo policijske i pravosudne organe na Kosovu da stanu iza svojih javno proklamovanih opredeljenja, da u praksi pokažu da poštuju sopstvene zakone i da konačno počnu da štite najstariju versku zajednicu na Kosovu i Metohiji. A od kosovskih medija očekujemo minimum profesionalnosti da pre objave neistinitih informacija kontaktiraju našu Crkvu koja će im dati objektivne i proverljive informacije.
Naš verni narod pozivamo da ne poklanja poverenje neistinitim tvrdnjama čoveka koji je više puta pokazao svoje pravo lice i koji je u ovom intervjuu do kraja razotkrio kako svoje namere prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi tako i svoj odnos prema srpskom narodu.
Izvor: Eparhija raško-prizrenska
