Pre tačno 24 godine, prvi udari u okviru NATO agresije na tadašnju SRJ počeli su oko 20 časova. Bombardovanje bez odobrenja Saveta bezbednosti UN, a po naređenju generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane, trajalo je 78 dana. I danas se sećamo male Milice Rakić iz Batajnice, trudnice Ljiljane Spasić iz Niša, 16 radnika RTS-a i svih ostalih žrtava NATO bombardovanja. Ubijeno je 1. 100 pripadnika vojske i policije. Procenjuje se da je poginulo oko 2.500 hiljade civila, mada precizna lista žrtava još nije utvrđena.
Borbeni avioni Severnoatlantske alijanse uzletali su sa brodova u Jadranu, iz vazduhoplovnih baza u Italiji, iz baza u zapadnoj Evropi, a kasnije i iz SAD.
Tadašnji komandant aerodroma Golubovci general u penziji dr Luka Kastratović naglašava da je bombardovanje počelo u 19.45 gađanjem više ciljeva širom SR Jugoslavije.
“U Crnoj Gori to su bili garnizon Danilovgrad, kasarna gde je poginula prva žrtva vojnik iz Beograda, aerodrom Golubovci, rt Arza i naše stanice VOJIN na Lovćenu , po Kopaoniku i po celoj Srbiji”, navodi Kastratović.
General Milomir Miladinović, bivši načelnik Odeljenja za mobilizaciju, regrutovanje i popunu Vojske Jugoslavije kaže da je tokom agresije bilo 27.0000 avio-poleta je ili 300 dnevno.
Nismo verovali da može do tako nečega da dođe. Prosto je neverovatno da na kraju 20. veka tako nešto doživimo, dodaje Miladinović.
Bio je to prvi put da je NATO primenio vojnu silu bez odobrenja Saveta bezbednosti UN.
“Kao što je poznato Savet bezbednosti je jedini organ međunarodne zajednice koji može da donese takvu odluku. Takva odluka nije doneta, jer nije uopšte to pitanje stavljeno na dnevni red i zbog toga mi smatramo da je ta agresija izvršena ilegalno”, kaže dr Prvoslav Davinić, direktor UN Sektora za razoružanje i međunarodnu bezbednost od 1993. do 1999. godine.
Politika svršenog čina u Rambujeu
Odbijanje Jugoslavije da potpiše sporazum u Rambujeu NATO je upotrebio kao opravdanje za primenu sile. Pregovorima su prisustvovali izaslanik SAD Kristofer Hil i tadašnji potpredsednik Savezne vlade SRJ Nikola Šainović. Dvadeset četiri godine se pitamo da li je rat mogao da se izbegne.
“Druga runda pregovora koja se odvijala u Rambujeu, u Parizu. Mi smo se sastali Milutinović, Kristofer i ja. Milutinović je predložio kao alternativu celom ovom naporu da SRJ i Srbija uđu u NATO pod uslovom da uđe cela sa obrazloženjem ako vam je stalo do Kosova evo cela Srbija, samo nam nemojte odvajati Kosovo. Dobili smo odgovor da to uopšte nije tema”, ističe Šainović.
U bombardovanju je uništeno i oštećeno 25.000 stambenih objekata. Uništeni su aerodromi, mostovi, putevi, industrijska postrojenja, bolnice, škole, spomenici kulture, vojni objekti. Procenjuje se da je ekonomska šteta 100 milijardi dolara .
Ministar spoljnih poslova SRJ 1999. godine Živadin Jovanović podseća da je država tužila lidere zemalja članica NATO pakta, pre svega lidere SAD, Velike Britanije, Francuske, Nemačke i nekih drugih zemalja. Međunarodni sud pravde u Hagu odbio je tužbu, jer se proglasio nenadležnim.
NATO agresija je okončana 10. juna 1999. godine potpisivanjem Vojno-tehničkog sporazuma u Kumanovu. Nakon povlačenja jugoslovenske vojske Kosovo je napustilo više od 160.000 Srba i 24.000 Roma.
Izvor: RTS
Obeležavanje 24. godišnjice NATO agresije na SRJ
Ovogodišnji centralni program obeležavanja 24. godišnjice od početka NATO bombardovanja, biće održan večeras od 18 časova, u Somboru, na centralnom gradskom Trgu Svetog Đorđa. Pomen stradalima služiće Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije, navodi se u saopštenju Grada Sombora. Obeležavanju će prisustvovati najviši državni zvaničnici, predstavnici Vojske Srbije, Policije i vjerskih zajednica, te će odati počast svim žrtvama NATO bombardovanja i borcima koji su hrabro branili svoju zemlju, prenosi više medija, među njima i RTRS.
Pomen postradalima u bombardovanju služiće se širom naše Srpske pravoslavne crkve.
Episkop budimljansko-nikšićki g. Metodije jutros služi Liturgiju pređeosvećenih darova i pomen postradalim u NATO agresiji, u Manastiru Svetog arhangela Mihaila na Miholjskoj prevlaci kod Tivta.
***
Prva žrtva NATO bombardovanja
Vojnik Saša Stajić iz Beograda, koji je imao 19 godina, prva je žrtva NATO agresije na Srbiju i Crnu Goru. Poginuo je 24. marta 1999. prilikom bombardovanja kasarne „Milovan Šaranović“ u Danilovgradu, gde je služio redovnu vojsku.
Bombardovanje Murine
Bombardovanje Murine 30. aprila 1999. smatra se jednim od najtežih zločina tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju. Avijacija je tada sa desetak projektila bombardovala most na Limu koji se nalazi u centru varošice. Stradalo je šest civila, od čega troje dece.
Poginuli su učenici Osnovne škole „Petar Dedović“: Miroslav Knežević (1985), Olivera Maksimović(1986) i Julijana Brudar (1989); radnik škole Vukić Vuletić (1953), penzioner Manojlo Komatina (1927) i domaćica Milka Kočanović (1930).
U napadu su teško povređeni Željko Belanović, Svetlana Zečević i Tina Milović, a lakše Mirko Šoškić, Danilo Jokić, Vasko Čejović, Slobodan Mirosavljević i Slavko Mirković.
Most na Limu je oštećen, a nije bilo nijedne kuće u okruženju koja nije pretrpela štetu. Stradali su i pogon tekstilne konfekcije, stari hotel, mesna prodavnica, kao i Dom kulture.
Večan spomen i Carstvo nebesko svim nevinim žrtvama NATO agresije!
Priredila Vesna Dević
Foto: RTS – snimak ekrana
