Вечерас је у пуној порти Цетињског манастира, представљањем Изабраних дјела Митрополита црногорско-приморског Амфилохија, отворен шести Трг од ћирилице.
Ове године манифестација је у знаку јубилеја: 800 година аутокефалности Српске православне цркве и и живота њене Зетске епархије – Митрополије црногорско-приморске, 630 година од боја на Косову, 690 година од рођења Светог великомученика косовског цара Лазара, као и 500 година од печатања служабника Божидара Вуковића.
Митрополит Амфилохије је поздравио окупљене, особито поменувши годишњицу Косовске битке и на важност косовског завјета који је утемељен баш овдје на Цетињу постредством Светог Петра Цетињског и Светог Петра II Ловћенског Тајновидца, кроз чија дјела је косовски завјет доживио свој врхунац и постао темељ свеукупне духовности и црногорске државности. Владика се осврнуо на питање преноса земних остатака Петровића нагласивши да не постоји разлог за постављање овог питања јер је сасвим природно да се причисле својим прецима који већ почивају овдје у Цетињском манастиру, јер Цетињски манастир је манастир Петровића. “Не може оно што је Божије никад бити срушено, уништено”, казао је Митрополит, подсјетивши да реплике ловћенске капеле ничу на свим странама православног свијета, те црква са врха Ловћена изнова васкрсава. Владика је нагласио значај одржавања Трга од ћирилице и изразио жељу да се у будућности ова манифестација прошири и изван граница Црне Горе, подсјећајући да је ћирилица данас угрожена и у самој Србији.
„Повратак Митрополита Амфилохија у Црну Гору је представљао преломну тачку повратка црне Горе себи, послије тешких година у овим нашим ломним горама.” Овим ријечима је Драган Алорић, водитељ програма, након упечатљивог наступа хора из Вороњежа, најавио излагање књижевног критичара Желидрага Никчевића.
„Ове књиге нашег Митрополита, па и Трг од ћирилице су живо свједочанство љепоте, снаге и старости и младости нашега писма, нашега језика и наше вјере православне”, своје концизно обраћање започео је професор Никчевић. Ове књиге су припремане и штампане дуже од једне деценије, саборно као производ бриге и љубави, најприје пастира према својој духовној дјеци и љубави уздарију те духовне дјеце према свом родитељу, истакао је Никчевић.
Посебно се осврнуо на важност и новитет Митрополитовог тумачења Његошеве поезије, у коме је он особито издвојио богослужбени карактер раних Његошевих пјесама. Ово је уједно потпуно нови приступ сагледавања Његошевих дјела.
Након Желидрага Никчевића, о Митрополитовом дјелу говорио је књижевник Милутин Мићовић.
Мићовић је указао на сродност личности Митрополита Амфилохија и Петра Петровића Његоша. Посебно је нагласио Митрополитову визију Његоша као теолога.
Владика Атанасије Јевтић је говорио о свом познанству са Митрополитом, које сеже од средњошколских дана.
Међу изабраним дјелима посебно је издвојио његов докторат Учење о Светој Тројици по Светом Григорију Палами, за кога је рекао да је једна од 10 најбољих књига које су у ХХ вијеку објављене на грчком језику. Такође је истакао и катихизис Нема лепше вере од хришћанске, који је радио са блаженопочившим Епископом Данилом Крстићем, а који је уједно један од најзначајнијих катихизиса на нашем језику.
Након Владике Атанасија, млади пјесник Младен Шарчевић, говорио је своју пјесму о Митрополиту Амфилохију, а за крај је наступио још једном ансамбл из Вороњежа који је зачинио вече традиционалним пјесмама из Русије.
Манифестацију Трг од ћирилице, која сваке године окупи бројне умјетнике, историчаре, философе, лингвисте и духовнике, с пажњом испрати више хиљада људи.
Организатори Трга од ћирилице су Митрополија црногорско-приморска, ИИУ Светигора, архијерејска намјесништва херцегновскo и барско, Удружење књижевника Црне Горе и Удружење књижара и издавача Црне Горе, НВО – Српски културно-спортски центар Карађорђе, уз подршку Митрополије црногорско-приморске, Министарства за иностране послове Републике Србије – Управа за дијаспору, Општине Херцег Нови, Српског културно-спортског центра “Карађорђе” Херцег Нови.
Тијана Лекић
Извор: mitropolija.com
