ЦО Бар у току Васкршњег поста организује циклус предавања суботом у 19 часова, у крипти Саборног храма Свети Јован Владимир.
Тим поводом ће у суботу 30. марта предавање на тему „Сила молитве“ одржати игуман Макарије из манастира Савина.
Предавање је за наш радио најавио архијерејски намјесник барски и старјешина барског Саборног храма Свети Јован Владимир, протојереј – ставрофор Слободан Зековић.
Позивајући наше слушаоце да дођу у Бар и присуствују овом предавању, отац Слободан наглашава да је ово веома важна тема за нас хришћане и да је жеља игумана Макарија била да говори о овој теми управо зато што се ове недјеље молитвено присјећамо и Светог Григорија Паламе, који је био један од најдивнијих учитеља молитве, обновитељ исихазма, обновитељ древне молитвене праксе на Светој Гори и у другим хришћанским светињама и манастирима.
Он подсјећа да за човјека не постоји ништа драгоцјеније на овоме свијету од молитве.
„Молитве која је разговор, бесједа човјекове душе са живим Богом. Молитва чини да и оно што је немогуће постаје могуће, да се тешко чини лаким, а неугодно претвара у угодно, како каже наш Свети Патријарх Павле. Молитва је толико потребна човјековој души колико и ваздух плућима. Ко се не моли, тај је лишен тог разговора са Богом и сличан је ономе неплодном дрвету из јеванђелске приче које се сијече и у огања баца. И апостол Павле нас поучава да треба непрестано да се молимо Богу, јер онда бивамо и у заједници са Господом, а ако је Господ са нама, ко ће против нас. Тако да ништа важније за човјека заиста нема од молитве и тога непрекиднога разговора наше душе, нашега срца са живим Богом. То је извор непрекидног и непресушног надахнућа које човјеку даје снагу да све препреке и невоље у животу које га снађу са лакоћом проходи. Молитва смирује човјеково срце, даје му снагу које ништа друго на овоме свијету човјеку не може дати. Колико је важна та наша лична молитва, наш лични однос са Богом, још је важнија наша заједничка молитва. Ми смо Црква, ми смо Тијело Христово, и ту заједницу и са Богом и једни са другима најприсније и најтјешње остварује управо у тим заједничким молитвеним сабрањима, прије свега на светим Литургијама и као врхунац тога заједничарења примамо и Свете тајне тијела и крви Господње и најприсније се са живим Богом сједињујемо. Тако да молитва увијек треба да буде на нашим уснама, у нашем уму, у нашем срцу, и онда кроз тај присни молитвени однос са Богом све ће у животу бити лакше, радосније и веселије“.
На питање како почетник у вјери треба да се моли, архијерејски намјесник барски одговара да године проведене у Цркви не морају по правилу да значе и успињање и напредак у вјери и молитви.
„Човјек који искрено тражи Бога, Бог се њему и открива на разне начине. То што је неко дуго година у Цркви не мора да значи да је он нешто много више узнапредовао од онога који је тек кренуо јер је јако важно да се човјек труди да некако себе изгради у смиреноумљу, да схватимо да треба да се смиримо пред Богом, пред силом Божијом и пред љубављу Божијом. Кад човјек има у себи изграђен тај дух смиреноумља, то је и најбољи начин да се и врата човјекове душе и срца отворе за примањ тих Божијих енергија, благодати Божије. У сваком случају кад човјек почиње да се моли, наравно да човјек може да се моли и својим ријечима и да све потребе своје и чежње своје душе, свога срца, својим ријечима претаче у молитву Богу али свакако да је најбоље да се молимо на онај начин како су то Свети Оци, Духом Светим надахнути нама оставили. Имамо ми сад, Богу хвала, у данашње вријеме је свима доступно много одштампаних православних молитвника, што малих, што мало већих, са краћим или мало дужим молитвама, тако да би најбоље било за човјека почетника да ступи у контакт са својим парохијским свештеником и да му он да неку малу поуку које молитве за почетак да чита, али у сваком случају то су ове молитве које се могу пронаћи у нашим молитвеницима, а које по договору и савјету са свештеником човјек почетник може полако да почне да практикује, а онда како вријеме буде пролазило и како буде његово надахнуће унутарње, он ће свакако и тај број молитава повећавати. Поред молитава у молитвеницима једна од најљепших молитава је управо ова којом се молио и Свети Гругорије Палама кога ћемо прославити ових дана, а то је: Господе Исусе Христе Сине Божији помилуј ме грешнога. То је молитва коју такође можемо свакога дана, свакога тренутка, не једном него стотине и стотине пута понављати, на својим усанама и у своме уму. И та молитва као и све друге очишћују наш ум, просвјетљују га и доносе велику утјеху, мир и радост у нашим срцима. Наравно, на првом мјесту треба да буде заједничко богослужење, прије свега света Литургија, као највећа молитва и врхунац свих наших молитава. Из свете Литургије све извире и поново се у њу све враћа“, закључује у разговору за Радио „Светигору“ протојереј – ставрофор Слободан Зековић.
