Hristos se rađa – slavite!
Hristos s nebesa – u susret mu izađite!
Hristos na zemlji – uznesite se!
Pevaj Gospodu sva zemljo!
U veselju pevaj narode! – Jer On se proslavi.
(prva pesma Božićnog kanona)
Plodovi svetog posta
Mnoga i raznovrsna dobra donosi podvižniku sveti, blagorazumni, istinski post. Oci Crkve nisu nalazili dovoljno reči da detaljno opišu sva blagotvorna dejstva njegova. ”Zavoli predivni post, delo poštovano i bogugodno”, podstiče prepodobni Jefrem, ”post je kolesnica koja uznosi na nebo. Post odbija iskušenja, podstiče na podvig blagočešća. On je sažitelj trezvenja, vinovnik celomudrenosti. Post uzvodi molitvu na nebo. Post je majka zdravlja. Kod onih koji poste telo je časno, a duša dragocena. Post je mir u domovima. Post je staratelj i čuvar devstvenosti. Post je put ka pokajanju. Post je vinovnik suza.”
”Post je gašenje plamena telesne požude”, nastavlja Lestvičnik, ”odstranjenje rđavih misli, oslobođenje od snoviđenja, očišćenje molitve, svetilnik duše, stražar uma, spas od ogrubelosti, dveri umiljenja, smireno uzdisanje, vedra skrušenost, odmaranje mnogogovorljivosti, osnov bezmolvija, čuvar poslušnosti, olakšica sna, zdravlje tela, vinovnik bestrašća, otpuštanje grehova, vrata i blaženstvo raja.”
”Trpeza onog koji svagda prebiva u postu”, dopunjuje prepodobni Isak, ”slađa je od svakoga mirisa izmirne i blagouhanja mira. Za trpezom usred isposnika sedi Voljeni i osvećuje ih, pretvarajući goričinu zlopaćenja u neizrecivu sladost. Duhovni i nebeski služitelji Njegovi osenjuju njih i njihovo sveto jestivo. I ja znam jednog od bratije koji je to jasno video svojim očima. Blažen je ko je sebi zagradio usta za svako slastoljublje, koje inače odvaja od Sazdatelja. Blažen je onaj kome je hrana hleb koji je sišao sa neba i darovao svetu život! Blažen je onaj ko je na svojoj njivi ugledao rosu života koja po milosrđu ishodi iz nedara Očevih i ko je ka Njemu podigao oko! Jer, kad otpije od nje, zaradovaće se i procvetaće srce njegovo i on će biti obuzet veseljem i radošću. Ko je u hrani ugledao Gospoda svoga, ne stupa u opštenje sa nedostojnima, da ne bi posta njihov sudeonik i da ne bi ostao bez ozarenja lučom Gospodnjom. I tako, blažen je onaj ko radi Boga prebiva u bezmolviju i jede hleb svoj, jer on uvek besedi sa Bogom.”
(Pravoslavlje kao pravoživlje, manastir Hilandar 1994)
Srećan i blagosloven početak Božićnog posta!
