Spomen-hram Svetog Save na Vračaru i Srpska pravoslavna bogoslovija Sveti Sava u Beogradu proslavili su 10. maja 2024. godine svoju slavu, spomen na Spaljivanje moštiju Svetog Save na Vračaru, svetom arhijerejskom Liturgijom kojom je načalstvovao Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije.
Pod svodovima veličanstvenog zavetnog hrama srpskog naroda, Svetejšem Patrijarhu su sasluživali preosvećena gospoda episkopi valjevski Isihije, marčanski Sava, hvostanski Aleksej, jegarski Nektarije i toplički Petar; kao i mnogobrojni sveštenici i đakoni Srpske Crkve koji su završili Bogosloviju Svetog Save.
Na kraju liturgijske svečanosti Njegova Svetost Patrijarh g. Porfirije je besedio:
– Hristos Vaskrse! Braćo i sestre, neka je srećan i blagosloven današnji dan i praznik. Neka je na zdravlje i spasenje sveta Liturgija i sveto Pričešće! Evo slava Bogu, u radosti Vaskrsenja Hristovog, a to znači u radosti i svetlosti pobede života nad smrću, istine nad lažju i pravde nad nepravdom, slavimo i onoga koji je nas, kako je divno rekao vladika Petar u svojoj besedi, jedamput za svagda opredelio i odredio i usmerio da idemo tim životom, tom svetlošću, tom istinom i tom pravdom vođeni, a ta pravda nije ništa drugo nego sam Gospod Isus Hristos. Sveti Sava nas je po promislu Božjem, po blagodati Božjoj, ali i svojim podvigom i trudom – jer sve u čovekovom životu jeste rezultat blagodati Božje iz truda čovekovog – uobličio rečju Hristovog Jevanđelja, utvrdio nas u pravoslavnoj veri i učinio da Jevanđelje, reč Hristova, bude ono po čemu se prepoznajemo i da budemo ono što jesmo.
– Reč Hristova i Jevanđelje Njegovo ima apsolutni karakter, a to znači da nema čoveka koji njom ne može živeti i da nema mesta i vremena u kojem se ta reč Hristova, izložena kroz zapovesti Njegove, ne može pretvoriti u delo. Ne postoje takvi uslovi života u kojima nije moguće živeti Hristom. Tome nas je naučio Sveti Sava, na taj put nas je stavio. Neka bi Bog Gospod dao da njegovim molitvama, ljubavlju i blagodaću Božjom uvek ostanemo verni Hristu, jer ćemo tada uvek biti pobednici života, istine i pravde, mada se nekada to činilo u datom trenutku nerealno. Srećna slava svima, čitavom našem rodu i narodu gde god da se nalazi! Pozdravljam i svu braću sveštenike i monahe koji su došli sa svih strana. Neka Gospod Bog blagoslovi njih i sve one kojima služe i gde služe gde god ima pravoslavnog srpskog naroda, a naročito neka je srećna slava našoj Bogosloviji Svetog Save. Neka su blagosloveni i uvek pokriveni molitvama Svetog Save i da se, naravno, u svemu ugledaju u njega. Živeli! Hristos Vaskrse! – poručio je patrijarh Porfirije.
Proslava je nastavljena u zdanju Bogoslovije gde je slavske darove osvetio i blagoslovio Njegova Svetost Patrijarh srpski g. Porfirije, uz sasluženje arhimandrita Danila, direktor Patrijaršijske upravne kancelarije; protojereja-stavrofora Milivoja Mijatova, inspektora bogoslovija; i đakona Nikole Kostića. Tom prilikom, patrijarh Porfirije je pozdravio sve prisutne, zablagodario domaćinima na srdačnoj dobrodošlici i ukazao na značaj ličnosti Svetog Save kao obrasca vrlina i bogougodnog života.
– Dragi gosti, neka je srećna i blagoslovena slava Bogoslovije i neka praznična radost, koja je započela u nedelju praznovanjem Vaskrsenja Gospodnjeg, obasja sve nas i bude trajna realnost, trajno stanje u ovoj Bogosloviji. U tajni praznika Vaskrsenja Gospodnjeg ne samo da nam se otkriva Bog u punoj svojoj meri i prirodi, već nam se iznova otkriva činjenica da smo mi bića koja su stvorena po slici i prilici Božjoj sazdana za večnost i da zapravo smrt – iako je ona naše biološko i istorijsko iskustvo – ne postoji, da to nije poslednja i konačna istina o nama ljudima, da laž ne postoji – iako je i ona činjenica i iskustvo palog čoveka i iskustvo istorijsko – da tama ne postoji, da nepravda ne postoji. Zapravo, i pored toga što to jesu iskustva palog čoveka i iskustva svakodnevnice svakog od nas, oni su samo prolazna stanica za onog koji prima istinu Hristovu, za onoga koji se vezuje za Njega, oni su prolazna stanica na putu koji vodi u život večni, ali u isto vreme sada i ovde, u Hristu Njegovom pobedom nad smrću i Njegovim Vaskrsenjem, jeste realnost – naglasio je patrijarh Porfirije i istakao još jedamput reči vladike Petra koje je izgovorio u hramu na Liturgiji:
– Imamo Svetog Savu kao krajeugaoni kamen našeg naroda, ali ne sam po sebi i samostalno, neko kao krajeugaoni kamen našeg naroda koji je zapečaćen Hristom i utemeljen u Hristu. Njega imamo kao vododelnicu naše istorije, našeg narodnog i duhovnog bića. Njega imamo kao duhovnog oca, kao onoga koji nas je krstio i miropomazao, koji nas je krstio u ime Hristovo i miropomazao da budemo jedamput Hristovi. On nam je postavio pravila života, a ta pravila su jednostavna, ta pravila su svakome razumljiva, ta pravila su uvek i svagda svakome dostupna. Dostupna su sama po sebi, ali da bi postala i naša praksa, ta pravila moraju postati i naš izbor, moraju biti izraz naše opredeljenosti za onaj put i onaj cilj na koji nas je postavio Sveti Sava.
– Neka bi Bog dao pre svega, vama đaci, budući sveštenici, služitelji Oltara Gospodnjeg ili u bilo kojoj drugoj službi, vama profesori, da vam Sveti Sava bude zaista pokrovitelj kao što jeste čitavom našem narodu, ali da bude takođe i uzor, primer za ugled, da njegov podvig i njegova vrlina nadahnjuju sve vas da učinite sve koliko možete u skladu sa darovima koje ste dobili od Boga i da se u vašoj reči, misli i delu proslavi ime Hristovo, ime Vaskrslog Boga, Jednog u Trojici, Oca i Sina i Svetoga Duha. Amin – zaključio je predstojatelj Srpske Pravoslavne Crkve.
