U četrdeseti dan po slavnom vaskrsenju Hristovom, kada slavimo Vaznesenje Gospodnje, malobrojni pravoslavni stanovnici Prizrena i nekolicina raseljenih sugrađana, svečano su proslavili slavu grada i srednjevekovnog hrama Svetog Spasa. Božanstvenom Liturgijom načalstvovao je paroh prizrenski, jerej Jovan Radić, uz sasluženje igumana manastira Svetih Arhangela arhimandrita Mihaila i jeromonaha Isidora, profesora bogoslovije Sv. Kirila i Metodija u Prizrenu.
U besedi nakon čitanja Svetog Jevanđenja, jerej Jovan Radić je istakao da je Hristos uznevši se na nebo, označio mesto koje je i nama naznačeno. Hristos nas je ostavio da na zemlji sada koračamo sami, ali to ostavljanje je slično roditeljskom puštanju deteta kada uči da hoda. Roditelj je uvek tu, ali mora pustiti dete da samo napravi korak i nauči se da hoda. Tako je i Hristos uvek tu sa nama na putu ka Carstvu Božijem.
Nakon Liturgije, u atrujumu hrama prerezan je slavski kolač i osveštano slavsko žito. Arhimandrit Mihailo je nakon rezanja kolača u besedi rekao da smo pre svega blagodarni Bogu na mogućnosti što smo danas sabrani u ovom drevnom hramu.
Napomenuo je da, sve dok postoji i jedan hrišćanin i Srbin u ovom gradu, ovo mesto biće naše, ma koliko se sile ovoga sveta trudile da izbrišu svaki trag našeg postojanja. Na nama je da istrajno nosimo ime Hristovo i da se, bar malo, ugledamo na naše pretke koji su nam ostavili ove svetinje kao zaveštanje. Ovogodišnji domaćin slave je prizrenka dr Aleksandra Novakov, stručni saradnik Matice Srpske, sa svojom porodicom.
Izvor: https://eparhija-prizren.com/
