Prizren

Спасовдански дани у Призрену- промоција књига проф. др Митре Рељић

Првог дана традиционалне манифестације “Спасовдански дани у Призрену” у сриједу 24. маја 2023. године у 19 часова у Богословији Светих Кирила и Методија у Призрену, одржаће се промоција и представљање књига проф. др Митре Рељић:

 

„О појму и речи у језику књижевних стваралаца“;

„Идентитет и интегритет српског језика на Косову и Метохији“ и „Српска гробља на Косову и Метохији: уништена споменичка и језичка баштина“.

Уводна ријеч: проф. др Валентина Питулић
О књизи говоре: др Исидора Комадина и мр Живојин Ракочевић.

Др Митра Рељић, слависта, лингвиста, универзитетски сарадник, рођена је 9. јула 1952. године у Врапцу, општина Медвеђа. Живела је у Сарајеву, где је завршила основну школу, гимназију, и Филозофски факултет.

Након завршених основних студија (руски језик и књижевност), шеснаест година је радила као професор у средњој школи и предавач у академији сарајевског Ваздухопловног војног школског центра, чији је део 1992. предислоциран у Сомбор. У два наврата боравила је на усавршавању у Русији. У Београду је завршила једногодишњу школу за научне и стручне преводиоце (1980), а у Сарајеву постдипломске студије je морала да прекине1992. Наставила их је 1992/1993. године на Филолошком факултету у Београду, завршиши их успешном одбраном магистарског рада.

Од лета 1992. до јесени 1995. запослена на Филолошком факултету у Приштини односно Филозофском факултету Универзитета у Приштини (од 1995), сада Филозофском факултету тог универзитета у Косовској Митровици. У Приштини је живела до марта 2004. Сада живи у Косовској Митровици. Радила је у звању асистента на Филолошком, За свој рад похваљивана је, награђивана, бирана за најбољег професора, одликована медаљом рада. Докторирала на Филолошком факултету Универзитета у Београду са докторском тезом „Српски језик на Косову и Метохији данас (социолингвистички и лингвокултуролошки аспекти) “.

Митра Рељић је члан Славистичког друштва Србије. Објавила je белики број студија и чланака о страдању српског становништва на Косову и Метохији и српског језика. Међу ретким је лингвистима који научно аргументовано сведоче о српском језику на Косову и Метохији, прикупљајући грађу великим делом и на вишеструко захтевним теренским истраживањима.

Александар Вујовић