U Crkvu pre svega dolazimo da bi se susreli sa Hristom, Sinom Božijim koji je došao među nas, koji nam se otkriva i koji nam se pokazuje. Mi iz tog razloga treba da dolazimo u Crkvu jer čeznemo za spasenjem, zato što znamo da apsolutni život, punoća i lepota života, ne može biti postignuta i nema smisla ukoliko smo ograničeni svojim rođenjem i svojim umiranjem. Ne samo da naš život nema smisla ukoliko je poredak takav nego ništa oko nas nema smisla i tek kada se susretnemo sa Spasiteljem sve postaje drugačije sve se u nama menja. Onog trenutka kada u Crkvi i sa Crkvom postajemo jedno sa Hristom mi postajemo novi čovek, postajemo drugi čovek, a čitava tvorevina oko nas postaje kako kaže Sveti apostol Pavle Nova Tvar, rekao je Patrijarh Porfirije u svojoj besedi u Hramu Svetog Save na Vračaru.
Prvojerah naše Svete Crkve naglasio je da svi ljudi i svi narodi kao i svako od nas, bez obzira da li bio svestan ili ne čezne za zajednicom sa Bogom čezne za susretom sa Njim i da Boga uvek susrećemo kada nam se On otkriva, otkriva se neprestano na razne načine. Važno je da u sebi imamo spoznaju da nam je Bog potreban i da ne možemo bez Njega, da ne možemo postići savršenstvo bez Njega i ne možemo se spasiti bez Njega niti možemo doći do večnosti bez Njega. Patrijarh Porfirije je dodao da je upravo Sveti Starac Simeon čeznuo za Bogom i Bog mu je obećao da neće umreti dok ne sretne Spasitelja i onog trenutka kada je po jevrejskom običaju Majka Marija Sina Božijeg donela u Jerusalim, tog trenutka Gospod je otkrio Svetom Simeonu da je u tom detetu Mesija, da je to Mesija i da je tog trenutka Sveti Simeon naglasio da je došlo spasenje i da je on spasen.
Njegova Svetost je govorio i o tome da je vrlo važno za nas koji je naš cilj dolaska u Crkvu i da od toga zavisi sve ostalo. Patrijarh je naglasio da u Crkvu pre svega dolazimo da bi se susreli sa Hristom, Sinom Božijim koji je došao među nas, koji nam se otkriva i koji nam se pokazuje, mi iz tog razloga treba da dolazimo u crkvu jer čeznemo za spasenjem, zato što znamo da apsolutni život punoća i lepota života, ne može biti postignuta i nema smisla ukoliko smo ograničeni svojim rođenjem i svojim umiranjem. Ne samo da naš život nema smisla ukoliko je poredak takav nego ništa oko nas nema smisla i tek kada se susretnemo sa Spasiteljem sve postaje drugačije sve se u nama menja, onog trenutka kada u Crkvi i sa Crkvom postajemo jedno sa Hristom mi postajemo novi čovek, postajemo drugi čovek a čitava tvorevina oko nas postaje kako kaže Sveti apostol Pavle Nova Tvar, naš život dobija nova pravila i nove koordinate u susretu sa Hristom. Te koordinate jesu zakon i zapovesti Njegove, koje se mogu svesti na sve odnosno na dvojedinu zapovest, a to je zapovest o ljubavi prema Bogu i prema bližnjima, u toj zapovesti je sadržana zapovest i da ne želimo tuđe i da ne osuđujemo, da ne budemo licemeri. U toj zapovesti sadržan je čitav zakon, ali taj zakon u našem susretu sa Hristom u Crkvi i kroz Crkvu postaje pravilo našeg života.
Patrijarh se na kraju besede osvrnuo na reči Gospodnje u kojima je rekao da Ja nisam došao greha ne bi imali, a to znači da On nije došao, da nije otkrio šta je to ispravan život, da nije usadio savest u naše biće, nama bi bilo sve dozvoljeno tj. mislili bismo da je sve dozvoljeno i po svojoj ljudskoj logici birali bismo put potčinjavanja svega oko sebe i sebi, smatrali bismo da sve nama pripada i ne bismo vodili računa o drugome, ne bismo znali da mi bez drugog ne postojimo, ne bismo imali otrkovenje da je ljubav smisao našeg života.
Izvor: TV Hram
