На празник Свештеномученика Ипатија Гангријског 13.04.2024. љ.Г у манастиру Јован до, скиту манастира Острог Светом Литургијом началствовао је Протојереј Василије Брборић уз саслужење јерођакона Атанасија Вујовића, сабрата манастира Острог.
На крају Свете Литургије својом пастирском бесједом отац Василије је поучио вјерни народ, међу којима је била и омладина Стаза Радости у Земљи Живих. То је омладина која се сабира око имена Божијег, тежи да се утврђује у својој вјери и на темељима својих предака најприје кроз Свету Литургију а исто тако посјећујући своје цркве и манастире.
Навршава се три године њиховог хода и за то вријеме посјетили су много светиња почевши од Црне Горе, па преко Србије, Босне и Херцеговине, Хрватске, а стизали и до Грчке.
Прво њихово заједничко путешествије било је у априлу 2021. љ. Г када се њих петнаестак договорило да од саборног храма Светог Василија Острошког у Никшићу крену пјешке у посјету манастира Јован до, скиту Острога.
Осјетивши љепоту духовне радости коју Господ даје онима који Га траже као и љепоту заједнице, од тада настављају да иду новим стазама које су им пружиле могућност да узму благослов толико Светитеља, науче много и схвате да заправо духовном усавршавању и расту нема краја. А када човјек има ближњег са којим дијели тај пут, све буде лакше и љепше.
Стазе Радости никада нијесу једноличне напротив увијек су испуњене различитим догађајима, сусретима, радним акцијама омладине која се увијек радо одазове сваком позиву за помоћ својим светињама.
На Стазама Радости крстило се доста младих људи. Божијом милошћу број младих људи који се прикључује са истом жељом само расте. А за ову заједницу они кажу: “Oд почетка нашег дружења и заједничког одласка у светиње ми смо много научили како и од нашег свештенства и монаштва тако и једни од других.
Покрећемо једни друге на рад, на молитву, на добра и душекорисна дијела. Па тако након три године, нико од нас није исти у односу на почетак Стаза Радости. Трудећи се да испуњавамо заповјест да љубимо Бога и ближњег свог, са Богом и једни кроз друге ми се заједно поправљамо и у Христу узрастамо.”
Тако су своје три године хода обиљежили поновним доласком у Јован до, и овог пута ходећи пјешке до светиње али у много већем броју. Трудећи се за оно Јеванђелско: “Будите со земљи и свијетлост свијету”, Стазама Радости то се остварује прије свега Литургијом, врлинама, молитвом, радом али и игром, пјесмом и колом!
