Njegova svetost Patrijarh srpski g. Porfirije je besedio večeras, 4. oktobra 2025. godine, na svečanoj akademiji koju je povodom sutrašnjeg osvećenja Hrama Svete braće Ćirila i Metoda u Mariboru organizovala Srpska pravoslavna crkvena opština mariborska. Besedu donosimo u celosti:
Visokopreosvećena i preosvećena braćo arhijereji, braćo biskupi Rimokatoličke Crkve i Evangelističke Crkve, uvaženi gospodine župane, svi ostali po činu i redu, dame i gospodo, braćo i sestre.
Ja sam imao ovde spremno nekoliko reči napisanih, ali odustaću od njih s obzirom da je toliko toga do sada lepog rečeno, a pre svega otpevano i odigrano, da bi bilo suvišno da bilo šta dodajem, osim što želim sa vama da podelim veliku radost zbog današnjeg sabora u ime Gospoda našeg Isusa Hrista i Njegovog Oca i Duha Svetog.
Ispričaću samo jednu kratku priču iz žitija svetitelja Božjih koja, čini mi se, odražava ono što se dešava sada na ovom mestu, ali i unazad između ljudi koji dele isti prostor i dele veru u Boga, priču koja oslikava ono što je Maribor i pored svih scila i haribdi i iskušenja kroz koje je kao grad i kao zajednica kroz vreme prolazio.
Naime, ima jedna priča u kojoj se jedan mlad monah pitao šta je to Raj, a šta je to pakao. U molitvi svojoj obraćao se Bogu da mu to objasni. I onda u jednom trenutku javio mu se anđeo sa neba, uhvatio ga za ruku i uveo u jednu veliku prostoriju. I on je ugledao u toj prostoriji jedan ogroman kazan, a oko tog kazana mnoštvo ljudi koji su imali u svojoj ruci kašiku koja je neophodna da se uzima hrana iz tog velikog kazana. Međutim, ta kašika je bila duža od ruke svakog od njih. I svaki, kada je pokušavao da zahvati hranu iz kazana i da je prinese svojim ustima, pre nego što je dotakao usne i okusio hranu, sve bi prosipao s obzirom da je kašika bila duža od ruke. I veli anđeo tom čoveku: Vidiš, ovo je pakao. Ima mnogo hrane, svako ima sredstva koja mu pomažu da se zahvativši od hrane nahrani, ali bez obzira na sve to svako ostaje gladan.
A onda ga je uveo u jednu drugu prostoriju u kojoj je zapravo bila potpuno ista slika: mnoštvo ljudi okupljenih oko velikog kazana prepunog hrane. I opet je svako imao kašiku u svojoj ruci. I opet su kašike bile duže od ruke svakog od njih. Međutim, u toj prostoriji svako je, zahvatajući od hrane, hranio onog drugog. I svako ne samo da je nahranio sebe, nego je svako bivao nahranjen do sitosti brigom drugoga o njemu. I onda je anđeo rekao: Vidiš, to je Raj.
Dakle, pakao je kada svako misli samo o sebi i ne vidi lice drugoga, ne oseća postojanje drugoga. Pakao je zapravo samoća i usamljenost, a Raj je opet realnost u kojoj svako oseća da mu je drugi potreban i svako živi za drugoga. Dakle, ne živi tek pored drugoga, nego svako živi za drugoga i svako razume da ne može sam. Raj je, dakle, osećanje zajednice i život za zajednicu.
I mi imamo hram koji sutra osvećujemo, koji nije ništa drugo nego mesto sabiranja, mesto zajedničarenja, mesto u kojem se ne samo učimo da smo potrebni jedni drugima, nego zaista i živimo istinu i realnost u kojoj nam je drugi potreban, u kojoj nam je drugi neophodan, u kojoj zapravo tek kroz drugog, a mi kažemo bližnjeg, mi osećamo da mi jesmo i da mi postojimo. To je sutrašnji hram, ali to je i grad Maribor! S punim pravom to kažem i sa divnom nostalgijom i osećanjima, jer sam i sam delio sve ono što ovaj grad nudi, a grad Maribor je upravo u odnosu na nas pravoslavne to potvrdio i pokazao.
Iako je hram srušen, srušen je od onih koji su rušili sve što je duhovno i uopšte im nije važno za današnji trenutak ime. Vera, pravoslavna vera našeg naroda, ovde je ne samo opstojala, nego i živela punim plućima blagodareći veri drugih ljudi koji su pre nas ovde živili. De fakto i praktično se to pokazalo i činjenicom da smo se molili u hramu evangelističkom i u prostorima i hramovima katoličkim, a evo, Bog je dao da našim trudom, Njegovom ljubavlju i promislom, ali i podrškom i ljubavlju i braće katolika i braće iz Evangelističke Crkve, mi imamo prostor u kojem ćemo se okupljati, služiti Svetu liturgiju i razumeti da raj nije samo nešto što nas čeka u budućnosti, nego je realnost koja nam je dostupna ovde i sada, ali samo onda kada živimo verom u jednog Gospoda Isusa Hrista, verom u Svetu Trojicu, Oca, Sina i Svetog Duha, sada i uvek i u vekove vekova. Amin. Živeli! Neka ste svi bogosloveni!
Opširnije na: SPC
