Његова светост Патријарх српски г. Порфирије и Његово блаженство Архиепископ охридски и македонски г. Стефан су служили Свету литургију у Саборној цркви Светог Димитрија у Битољу.
Саслуживали су високопреосвећена и преосвећена господа архијереји: преспанско-пелагонијски и администратор аустралијско-новозеландски Петар, михаловско-кошицки Георгије, зворничко-тузлански Фотије, крушевско-демирхисарски Јован, црногорско-приморски Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, европски Пимен, тетовско-гостиварски Јосиф, кумановско-осоговски Григорије, дељадровско-илинденски Јоаким, делчевско-каменички Марко, бивши кумановско-осоговски Јосиф, јегарски и изабрани лондонско-ирски Нектарије, хераклејски Климент, хвостански Алексеј новобрдски Иларион, топлички Петар, дремвитски Давид, стобијски Јаков и велички Никола.
У току Свете литургије обављен је свечани чин канонизације Свете преподобномученице Стефаниде Битољске и Скадарске.
Том приликом пригодном беседом обратили су се Архиепископ Стефан и Патријарх српски Порфирије.
Ова Божја угодница је рођена као Стевка Ђурчевић у Враци код Скадра 1887. године. Из родног места њена породица и многобројни Срби из тог краја бивају 1933. године протерани у Дреновац код Клине на Косову и Метохији. Од ране младости посвећује се живој љубави према Господу Христу. Мученички је пострадала од окупатора у Битољу 1945. године. Из неиздрживе љубави и радости Божје Света Стефанида је писала исповедна писма свом духовном оцу, викарном Епископу скадарском Виктору Дечанцу (Михаиловићу), која је својевремено (1963) у библиотеци Високих Дечана пронашао блажене успомене Митрополит црногорско-приморски Амфилохије. Трудом сестара манастира Ћелија Пиперска и дечанске братије писма су периодично објављивана у часописима, а затим обједињена у књигу Христе мој животу.
Тропар, глас 8: Кћери Тишине, главу твоју венац нетљени краси Христа љубљеног Женика твога. Њему се од детињства сва предајући небеску мудрост си задобила и схвативши трулеж и сујету света Њему си се, Стефанидо, свим срцем и крвљу приљубила, појући: „Па нека се чини што год хоће на овоме свету, нека се обрће – преврће, мене с Христом нико раставити неће.
Кондак Кондак, глас 8: Богомудра мати преподобномученице Стефанида, језик вечности заволевши и трулежна уста своја затворивши, ти Боголику душу своју испуни сладошћу тајног разговора са Христом, једином утехом и љубављу твојом, исповедајући: „Оволико са Христом живим колико са Њим слатко разговарам“.
Видео: ТВ Храм
Извор: СПЦ
