Rođen u Rimu od carskoga roda: savremenik svetih apostola. Majka mu i dva brata ploveći po moru budu zaneseni burom u razne strane; otac mu ode da traži ženu i sinove, pa se i on izgubi. Tada Kliment budući 24 godine star pođe na istok da traži svoje roditelje i braću. U Aleksandriji upozna apostola Varnavu, po tom se pridruži apostolu Petru, kome već sledovahu njegova dva brata, Faustin i Faustinijan. Promislom Božjim apostol Petar naiđe na majku Klimentovu, kao staricu prosjakinju, a po tom i na oca. I tako se opet sastavi cela porodica, i svi kao hrišćani vrate se u Rim. Kliment se nije odvajao od velikog apostola, koji ga postavi za episkopa pre svoje smrti. Posle mučeničke smrti Petrove episkop u Rimu beše Lin, potom Klit, – obojica za kratko vreme – pa onda Kliment. Sa plamenom revnošću upravljaše Kliment crkvom Božjom, i obraćaše u veru Hristovu iz dana u dan veliki broj nevernih. Još odredi on sedam brzopisaca, da pišu žitija hrišćana mučenika, koji u to vreme stradahu za svoga Gospoda. Car Trajan protera ga u Herson, gde Kliment nađe oko 2000 izgnanih hrišćana. Svi behu zaposleni na teškom poslu tesanja kamena na jednom bezvodnom mestu. Klimenta primiše hrišćani s velikom radošću, i on im beše živi izvor utehe. Molitvom svojom izvede vodu iz zemlje, i obrati u hrišćanstvo toliki broj nevernih meštana, da za jednu godinu podiže se na tom mestu 75 crkava. Da ne bi dalje širio veru Hristovu, Kliment bi osuđen na smrt i utopljen u more s kamenom o vratu, 101. god. Mošti njegove čudotvorne izvađene su iz mora tek u vreme sv. Kirila i Metodija.
Tropar (glas 1): Mučenik tvoj Gospodi Kliment vo stradaniji svojem vjenec prijat netljenij ot tebe Boga našego; imjejaj bo krjepost tvoju mučiteljej nizloži, sokruši i demonov nemoščnija derzosti; togo molitvama spasi duši našja.
