Na Veliku subotu, telom u grobu, a dušom u Adu, Hristos je razrušio vrata pakla. Smrt koja je do tada vladala nad preminulim dušama, pobegla je od Spasitelja. Tada je Gospod duše pravednika iz Ada uveo u Rajska naselja.
Statije na Veliku subotu
„Živote Hriste, bio si položen u grob, i anđelske vojske se užasavahu, slaveći Tvoje snishođenje.”
„Jedan od Trojice radi nas u telu pretrpe prezrenu smrt, užasava se sunce i drhće zemlja.”
„Sudija sveta kao osuđenik stade pred Pilata sudiju i bi osuđen nepravedno smrću na krsnom drvetu”.
„Sunce a ujedno i mesec pomračivši se Spasitelju, ponašaju se kao dobrorazumne sluge; koji oblače crnu odeću”.
„Kao čovek umireš Spasitelju dobrovoljno, i kao Bog vaskrsnuo si mrtve iz grobova i dubine grehova”.
„Ko će iskazati zaista, novi strašni događaj? Jer onaj koji vlada stvorenjem danas prima stradanje i umire za nas”.
„Veličamo Te, Isuse Care i poštujemo pogreb i stradanja Tvoja, kojima si nas spasao od propasti”.
„O gore i humke i množine ljudi, plačite svi i tužite sa mnom materom vašega Boga.”
„O slatko moje proleće, čedo moje najslađe, kamo zađe Tvoja lepota?”
„Dostojno je veličati Tebe životodavca koji si na krstu ruke raširio i satro moć neprijatelja.”
SINAKSAR NA SV. I VELIKU SUBOTU
Stihovi:
Uzalud grob čuvaš, stražo:
grobnica neće zadržati Život Samobitni.
Na Svetu i Veliku subotu praznujemo bogotelesno pogrebenje Gospoda našeg Isusa Hrista i Njegov silazak u ad, kojim je ljudski rod, izbavljen od pogibelji, prešao u večni život.
Sve dane nadvisuje Sveta i Velika četrdesetnica, ali iznad Svete četrdesetnice je Sveta i Velika (strasna) sedmica, i iznad same Velike sedmice je ova Velika i Sveta subota. Ovu sedmicu ne zovemo Velikom zato što su njeni dani ili časovi iznad (ostalih), no zato što su u toj sedmici učinjena velika i natprirodna čuda i izvanredna dela našeg Spasitelja, a naročito na današnji dan. Kao što je prilikom prvog stvaranja sveta Bog najpre sazdao sve tvari i najposle, šestog dana, stvorio najdivniju, čoveka, a onda, sedmog dana, počinuo od svih svojih dela, osvetio taj dan i nazvao ga subotom, što znači počinak, tako je i prilikom stvaranja umnog poretka najpre divno završio sve (delo iskupljenja), zatim šestog dana (u petak) ponovo stvorio smrtnog čoveka i obnovio ga živonosnim krstom i smrću, a onda, na današnji, opet sedmi dan, Gospod je otpočinuo savršenim počinkom od dela tako što je počinuo životu prirođenim i spasiteljskim snom. Bog Reč telom silazi u grob; silazi i u ad sa svojom besmrtnom i božanskom dušom, koja se kroz smrt odvojila od tela: Nju je On predao u ruke Oca; Njemu je On dobrovoljno prineo i svoju krv, koja je postala naše izbavljenje. Ali duša Gospoda nije bila zadržana u adu, kao duše drugih svetih. Zašto? Zato što praroditeljsko prokletstvo ništa nije učinilo njoj, kao ovima. Naš neprijatelj, đavo, nije dotakao ni krv, kojom smo iskupljeni, iako je vladao nama, jer kako je mogao otimač đavo da otme i poslanog od Boga, pa još i samog Boga? Uostalom, Gospod naš Isus Hristos uselio se u grob telesno sa Bogom, koji se potpuno sjedinio s telom, no On je (istovremeno) bio i u raju sa razbojnikom i, kako rekosmo, u adu sa svojom oboženom dušom, i natprirodno bio sa Ocem i saprisustvovao Svetom Duhu – u svemu je bio, kao neopisani (bezgranični) Bog, i Božanstvo ni na koji način nije postradalo ni u grobu, ni na krstu. Gospodnje telo je iskusilo i propadljivost [φθορά], tj. razrešenje duše od tela, ali nikako nije propalo [διαφθορά], tj. nije potpuno uništeno, nisu potpuno iščezle stihije od kojih je sastavljeno. Ali Josif je, skinuvši sa drveta sveto telo Gospoda, pogrebao telo Gospodnje u novi grob u vrtu, i na ulazu u grobnicu stavio veoma veliki kamen. Sutradan pak po petku, Judejci priđoše Pilatu i rekoše: „Gospodaru, setismo se da onaj varalica kaza još za života: Posle tri dana ustaću (Mt 27,63). Zato bi, čini nam se, bilo dobro da tvoja vlast naredi da se kod groba postavi vojnička straža.“ Pilat odgovori: „Ako je On varalica, zašto se brinete za reči onoga koji je bio živ, kada je sada nesporno umro?“ Kada je rekao: Ustaću – možda su oni izveli ovakav zaključak iz Joninog primera.
U svakom slučaju, ako se kraj groba postavi straža, neće biti krađe. Kakvo bezumlje! Radili su za sebe, a nisu shvatali da su to okretali protiv sebe. I eto, kada je Pilat naredio, oni su postavili vojničku stražu i grob brižljivo zapečatili i utvrdili. I to zato da vaskrsenje Gospoda, u prisustvu stranih stražara i pečata, ne bi moglo biti preinačeno. Ali od tog trena, čim je osetio najmoćniju silu, ad je počeo da drhti i da se smućuje; i ubrzo nakon toga ad, koji je nepravedno progutao, izbacuje i Hrista, najtvrđi i krajeugaoni kamen, i one koje je od veka smeštao u svoju utrobu kao svoju hranu.
Neiskazanim silaskom Tvojim, Hriste Bože naš, pomiluj nas. Amin.
