На Велики Четвртак у подгоричком храму Св. Ђорђа, служена је Света Литургија, којом је началствовао протојереј Мирчета Шљиванчанин, старешина Цркве.
Високопречасном проти, саслуживало је свештенство овог Светог храма: протојереј-ставрофор Гојко Перовић архијерејски намесник подгоричко-колашински, протојереј-ставрофор Милета Кљајевић, протојереј Јован Радовић, јереј Блажо Божовић и ђакон Иван Црногорчевић.
Благољепију појања допринели су појци овог Светог храма, предвођени ђаконом, Луком Павићевићем.
Након прочитаног јеванђелског зачала, словом поуке сабранима се словом поуке, обратио началствујући свштенослужитељ, протојереј Мирчета Шљиванчанин, рекавши да су ово највећи дани у години и да их зато тако и зовемо – Велики Понедељак, Велики Уторак, Велика Среда… управо зато, што је у овим данима, наш Господ Исус Христос учинио велика и спасоносна дела – казао је отац, и то дела која се тичу сваког од нас и целог света; јер је Господ све из превелике љубави своје то учинио.
,, Ми смо данас вршили спомен Христове Тајне Вечере коју је Христос имао са својим Ученицима, пред Своје Страдање. И на овом данашњем Богослужењу и догађају Великог Четвртка и Тајне Вечере – открива нам се Љубав Божија, смисао постојања човјека и свијета “, указао је отац, појашњавајући да није Господ установио једну Свету Тајну данас, него је на један мистичан Светотајински начин показао кроз Тајну Вечеру, – шта је смисао живота.
,, И тамо где су наши прародитељи погријешили и гдје су се одвојили од Бога, Господ Исус Христос је дошао да нас врати себи и да нам покаже шта је наш живот, ко је наш живот и који је наш пут. “- појаснио је отац, рекавши да на Тајној Вечери, Господ нам показује да је заједничарење, заједница, такав начин живота, прави за човјека и да мимо тог заједничарења са Богом, – је све промашај – нагласио је.
Беседећи, прота Шљиванчанин је надаље појаснио да када је Господ створио човека, – он Га је назначио да тако живи, у заједници са Богом, да самога себе и све око себе приноси Богу. Међутим, наши прародитељи нису послушали заповијест Божију, указао је отац, нагласивши да Господ никада не оставља народ свој, – зато што нас воли.
Прота Шљиванчанин је надаље указао да је и на Тајној Вечери Христос показао – да је Он Живот. Да је Он хљеб живота, да истинско заједничарење треба да буде са Богом – и да нам се свагда на Светој Литургији то дарује – Господ, као Онај Који се жртвује за живот свијета, Као Онај од Кога примамо живот, од Кога примамо спасење, вјечни живот; јер је човек назначен за вечност, створен за вечност; указао је отац, – да човјек своје испуњење живота, налази у вечности.
Потом је нагласио да је Света Литургија – увијек то. Догађај нашег заједничарења са Богом – Бог међу својима, Христос међу својом децом, Који нам дарује хљеб живота.
Дакле Тајну Вечеру коју је Господ имао са својим Ученицима, чији спомен вршимо на Велики Четвртак, свагда нам се даје, кад год служимо Свету Литургију.
,, И ми, иако грешни, иако недостојни – учесници Његове Тајне вечере, таман као Његови Ученици, онда у Сионској Горници прије 2000 г. (и то је велика Љубав Божија, да имамо ту могућност), иако често отпадамо од Бога, иако смо немоћни – али као хришћани, као они који вјерују у Христа, свагда се враћамо Христу.“ – нагласио је отац у своме обраћању, на Велики Четвртак, у храму под Горицом.
Прота је затим у својој беседи нагласио да кад год долазимо на Свету Литургију, ми показујемо такво настројење, и верујемо да је Христос живот, да је Он Животодавац и да ми не можемо живети без Њега и да тако испуњујемо свој живот; бивамо причасници, дакле учесници Његовог живота; јер је то предукус – Царства Небескога, Раја, за који је човек створен, који су наши прародитељи изгубили, али нам га је Христос даровао, вратио својим животом, и свим овим што је учинио, што славимо ове Велике недеље.
,, Зато је хришћанима од првих дана, од Апостолских времена – најважнији догађај у животу, да се сабирају на Свету Литургију, да бивају причасници Христове Тајне Вечере, јер тиме показују да су Христови људи “, казао је отац, појаснивши, да и када постимо и кад се молимо у својим домовима, – ми се уствари припремамо да будемо учесници Тајне Вечере Христове, јер је тако Христос учинио на Тајној Вечери.
,, Дао својима хљеб, и рекао – Ово је тијело моје. Узео чашу са родом виноградским – и дао им и рекао, Пијте из ње сви, ово је крв моја…
Зар на Свакој Божанској Литургији ми тако не чинимо, упитао је началствујући свештенослужитељ и зар то свагда не обнављамо, и зар се свагда свега онога што је Господ учинио, не сјећамо на свакој Литургији ?
,, Све оно што пише у Светом писму, имамо у Светој Литургији и све што Господ жели од нас, имамо у Светој Литургији – а жели нам да будемо спасени, Вјечни живот, Царство небеско – то свагда имамо на Светој Литургији; зато је Литургија живот за хришћане! Зато је Литургија, спасење за хришћане и зато треба свагда да хрлимо, да будемо причасници Тајне Вечере Христове, јер како онда у Сионској Горници, тако и овде у Подгорици и свугде где се служи Света Литургија.“ – подвукао је отац, рекавши да нас Христос грли као своју дјецу, пита нас као мајка своју дјецу.
,, И ми, стога, бивамо Христови људи, свијетлоносци, христоносци – носимо радост живота, иако трпимо многа искушења, али не дамо да нас она побиједе; зато што је Христос Васкрсао ! Зато што нам је дао живот и спасење, зато што нас воли !“ – указао је прота, у своме обраћању, позвавши да будемо ових дана са Христом, као данас на Тајној Вечери, тако и на Голготи, и око Његовога Гроба на велику Суботу, али и тако као и они, који славе радост Васкрсења !
Поручујући, да свагда тако живимо, док Господ не дође, док не буде – све живот, док не буде све радост, док не буде све – Свјетлост Христова и оних Који су са Христом.
,, Прими нас данас и свагда и у вјечности Христе, за причаснике Тајне Вечере Твоје, Амин.“
По примању Светих Христових дарова, заједница у Телу и Крви Господњој, настављена је у Светогеоргијевском дому, уз пригодно послужење.
Елза Бибић
