Rodom iz Halkidona. Otac joj beše Filofron senator, a majka Teodorisija, oboje blagočestivi hrišćani. Efimija beše krasna devica i telom i dušom. Kada Prisk antipat ustroji praznik sa žrtvoprinošenjem Areju u Halkidonu, tada se 49 hrišćana skloniše od tog skvernog žrtvoprinošenja i skriše se. No behu pronađeni i izvedeni pred Priska. Među njima beše i sveta Efimija.
Kada ih oholi Prisk upita, zašto se ne pokoravaju zapovesti carskoj, oni odgovoriše „i carskoj i tvojoj zapovesti treba se povinovati, ako nije suprotna nebeskome Bogu; ako li je suprotna Bogu, ne samo ne treba joj se povinovati nego joj se treba i protiviti”. Tada ih Prisk udaraše na razne muke, i to kroz 19 dana, iz dana u dan.
Dvadesetoga dana odvoji Efimiju od ostalih i poče joj laskati zbog lepote njene, da bi je pridobio za idolopoklonstvo. No kako sve laske prođoše uzaludno, naredi mučenje device. Mučiše je prvo na točku, no angel Božji javi se i izlomi točak. Po tom je baciše u peć ognjenu, no Božjom silom bi sačuvana. Videć to dva vojnika, Viktor i Sosten, poverovaše u Hrista, zbog čega biše bačeni zverovima; i tako slavno skončaše zemni život svoj. Po tom Efimija bi bačena u rov, napunjen vodom i svakim otrovnim gadom; no ona prekrsti vodu, kad uđe u rov, i osta nepovređena.
Najzad izvedena pred divlje zverove, ona se blagodarnošću pomoli Bogu, i predade duh svoj. Roditelji njeni česno sahraniše telo njeno. Postrada 304. god. i preseli se u večnu radost. Spominje se i 11. jula.
