Na ovom mestu mi znamo ko smo, ovde znamo šta smo, ovde razumemo šta je cilj našeg postojanja, ovde smo, braćo i sestre, u svojoj kući, u svom domu, rekao je u besedi patrijarh Porfirije
Gračanica – „Ja sam tu! Stigli su i ovi moji”, javlja se ispred Gračanice, u ranu zoru, na Vidovdan Predrag Slavuj, rodom iz Dvora na Uni. Njegov stric je novinar Đuro Slavuj, koji je s Rankom Perenićem otet pre 25 godina između Velike Hoče i Zočišta u Metohiji. Ovaj mladi čovek ga svakog velikog praznika traži po Kosovu i uvek za svoje grupe poklonika nađe neko novo mesto i svetinju za posetu. On po nekoj sopstvenoj mapi traži sebe i delove svoje porodice.
Gračanička porta se za Vidovdan pretvori u veliki susret različitih ljudi koji gotovo za obavezu smatraju da ovde budu kako bi proslavili praznik. Dvojica mladića s velikom trobojkom na kojoj piše Zeta satima drže ovaj simbol, okrenuti prema manastiru ispred kojeg traje služba.
Ilija Blaževski i njegov prijatelj Milutin iz Struge u Severnoj Makedoniji gosti su porodice Živić i, kako kažu, ove svetinje.
Književnik Vladan Matijević dobio je, uoči Vidovdana, u Gračanici veliku nagradu „Zlatni krst kneza Lazara”. U besedi koju je izgovorio podsetio je na dubinu Lazarevog života, na krst njegovog i našeg vremena, na duhovno zlato i prvu srpsku književnicu Jefimiju, koja je ispisala Pohvalu knezu Lazaru:
„U vremenu ovom, kada je teško pripadati srpskom rodu, na mestu ovom, gde je to teže nego igde, primam ovo vredno književno priznanje – koje u svom imenu ima i reč krst i reč zlato i tvoje ime, kneže sveti – i čitam Moju pohvalu tebi.”
On je podsetio na vapaj za pomoć koju je uputila Jefimija: „Pošto se kod nas ponovo događaju strašna previranja i posle toliko vekova opet izgubljeni tumaramo mrakom, i ja ću te u času ovom poput nje zamoliti: pomozi nam, kneže sveti!”
Patrijarh srpski Porfirije je u besedi na liturgiji istakao da je Kosovo naš opšti dom i da svaki put kad nije na Kosovu, on je stranac i čeka da se vrati.
„Ako igde možemo da razumemo šta je pravda božja, ako igde možemo da spoznamo da smo to što jesmo, to je upravo Kosovo i Metohija, to su Visoki Dečani, to je Pećka patrijaršija, to je Bogorodica Ljeviška, Devič, to su mnoge svetinje kojima je ukrašena kosovskometohijska zemlja. Tu na tom mestu mi znamo ko smo, ovde znamo šta smo, ovde razumemo šta je cilj našeg postojanja, ovde smo braćo i sestre u svojoj kući, u svom domu. Ovo podsećam sebe, a evo sada podsećam i vas i svu braću i sestre gde god da su i ceo svet i sve ljude sveta”, rekao je poglavar SPC.
Patrijarh je posebnu pažnju posvetio Srbima na Kosovu, njihovoj žrtvi u svim vremenima. On se poimenično obraćao Srbima u Osojanu, Štrpcu, Šilovu, Kosovskoj Mitrovici i zaključio da duh našeg naroda počiva na njihovoj žrtvi i molitvama. Obraćajući se narodima koji žive na Kosovu i Metohiji, patrijarh je poručio da „crkva naša neće nikada nikoga zaboraviti i ostaviti. Ne postoji taj za koga se nećemo moliti, jer ako crkva zaboravi ijednu dušu, koji je onda njen smisao”. Patrijarh je svim muslimanima čestitao Kurban-bajram: „Čestitajmo sa ovog mesta svim muslimanima Bajram, da i oni verom u Boga izmole mir u svojoj duši, pa onda ako imamo mir kao oruđe u svojoj duši i oni mir u svojoj duši, razumećemo da je Kosovo i Metohija sveta zemlja i da ima mesta za sve.”
Na početku obraćanja iznad Gračanice i skupa kružio je helikopter Kfora.
Prvi put posle 1999. nije služen parastos na Gazimestanu jer je Eparhija raško-prizrenska procenila da kosovska policija ne može da obezbedi sigurnost za posetioce. Iako nije bilo masovnog okupljanja, vernici i grupe Srba tokom čitavog dana posećivali su spomenik kosovskim junacima na Gazimestanu. Mnogi od njih pored automobila kosovske policije, Kfora i OEBS-a kroz gvozdenu kapiju sa cvećem u rukama odlazili su do kamene kule koju je projektovao Aleksandar Deroko. Kosovska policija je svima proveravala lične karte, pretresala torbe, gledala šta piše na majicama, a pojedinim posetiocima je zabranjen unos sveća u spomenički kompleks.
Igumanija Manastira Svetog Dimitrija kod Gračanice došla je crvenim ružama i od sveća koje je uspela da unose napravila krst na spomeniku „baš onako kako je to radio vladika Atanasije”. Grupa vernika iz Podgorice prisustvovala je pomenu koji je služio njihov sveštenik za sve stradale ratnike i vojskovođe pre Kosova i posle Kosova.
Na Gazimestan su vence i cveće položili predsednica Opštine Gračanice Ljiljana Šubarić zajedno s gradonačelnikom Trebinja Mirkom Ćurićem, pridružio im se i predsednik Privremenog organa Opštine Priština Novak Živić. Političar Momčilo Trajković je izjavio da ne može da prihvati činjenicu što Srpska pravoslavna crkva uprkos svim nedaćama nije održala parastos na Gazimestanu.
Vidovdanske nagrade
Samo obeležavanje Vidovdana pratile su brojne manifestacije na celoj teritoriji Kosova i Metohije, to je bila prilika za dodelu nagrada i priznanja. U organizaciji Doma kulture Gračanica dodeljene su i nagrade: „Gračanička povelja” pesniku Radu Tanasijeviću iz Obrenovca, „Kondir Kosovke Devojke” pesniku Miloju Radoviću iz Kraljeva, „Pero despota Stefana Lazarevića” pesniku Žarku Milenkoviću iz Preoca kod Gračanice. Likovnu nagradu „Longin” za životno delo dobio je slikar Sava Rakočević iz Čikaga, a nagradu „Dimitrije Popović”, koja se dodeljuje mladom slikaru, dobio je Nikola Ilić Crni iz Gračanice.
Živojin Rakočević
Izvor: Politika
