Sveti apostol Tadej bejaše iz grada Edese, po narodnosti Jevrejin, i savršeno znađaše Sveto Pismo Staroga Zaveta. U dane svetog Jovana Krstitelja on ode u Jerusalim, i čuvši njegovu propoved i videvši njegovo angelsko življenje udivi se, i primi krštenje od njega.
Uskoro posle toga on vide Gospoda našeg Isusa Hrista koji u telu boravljaše među ljudima; i čuvši Njegovu propoved, i svojim očima videvši čudesa koja Gospod činjaše, on ode za Njim, i Gospod ga priključi liku Sedamdesetorice apostola, o kojima je rečeno u Evanđelju: Izabra Gospod i drugih sedamdesetoricu, i posla ih po dva i dva pred licem svojim u svaki grad i mesto kuda šćaše sam ići (Lk. 10, 1). Šaljući ovu sedamdesetoricu apostola, među kojima i svetog Tadeja, na propoved Evanđelja, Gospod im reče: Žetva je velika a poslenika malo; nego se molite Gospodaru od žetve, da izvede poslenike na žetvu svoju. Idite; eto ja vas šaljem kao jaganjce među vukove. Ne nosite ni torbe ni obuće, i nikoga ne pozdravljajte na putu. U koju god kuću uđete najpre govorite: mir kući ovoj. I ako bude onde sin mira, ostaće na njemu mir vaš; ako li ne bude, vratiće s k vama. A u onoj kući budite, i jedite i pijte što u njih ima; jer je poslenik dostojan svoje plate; ne prelazite iz kuće u kuću. I u koji god grad dođete i prime vas, jedite što se donese pred vas. I isceljujte bolesnike koji su u njemu, i govorite im: približi se k vama carstvo Božije. A u koji grad dođete i ne prime vas, izišavši na ulice njegove recite: I prah koji je od grada vašeg prionuo za nas, otresamo vam. Ali ovo znajte, da se približilo k vama carstvo Božije… Ko vas sluša, mene sluša; i ko se vas odriče, mene se odriče; a ko se mene odriče, odriče se onoga koji je mene poslao (Lk. 10, 2-11.16).
Sedamdesetorica apostola odoše s velikom radošću na propoved Evanđelja, i propovedahu reč Božiju, čineći čudesa. Potom se vratiše ka Gospodu radosni, i obavestiše Ga da im se i đavoli pokoravaju u ime Njegovo (sr. Lk. 10, 17).
Kada se posle dobrovoljnog stradanja, smrti, tridnevnog vaskrsenja i vaznesenja na nebo Gospoda našeg Isusa Hrista, sveti apostoli raziđoše po celoj vaseljeni radi propovedi Evanđelja, sveti apostol Tadej bi poslan Gospodom u grad Edesu. Jer Gospod Hristos još pre dobrovoljnog stradanja Svog beše obećao edeskom knezu Avgaru, šaljući mu na ubrusu nerukotvornu ikonu lica Svog, da će mu po vaznesenju Svom poslati jednog od svojih učenika, koji će ga potpuno isceliti od njegove bolesti i dati život večni njemu i njegovima.
Kada sveti apostol Tadej dođe u grad Edesu, on se ne javi odmah knezu, nego najpre uđe u kuću jednog poznanika svog, Jevrejina Tovije; i stanujući kod njega sveti Tadej stade silom Hristovom tvoriti razna isceljenja, isceljujući sve moguće bolesti polaganjem ruku i prizivanjem imena Gospodnja. Vest o svetom Tadeju brzo se raznese po celom gradu, i žitelji grada stadoše donositi k njemu svoje bolesnike, i videći kako ih apostol Hristov brzo isceljuje, divljahu se veoma. A nakon izvesnog vremena bi obavešten knez Avgar, da neki čovek, koji je došao iz Jerusalima, čini mnoga čudes a imenom Hristovim. I Avgar se odmah opomenu obećanja Hristova, da će mu poslati jednoga od svojih učenika, i pomisli u sebi: da nije došao onaj koga mi Gospod obeća poslati? – I naredi te pozvaše Toviju, i on mu reče: Čujem da se u tvojoj kući nalazi neki čovek iz Jerusalima, koji imenom Isusovim isceljuje bolesti. – Tovija odgovori: Zaista, gospodaru, gost moj čini mnoga čudesa imenom Isusovim. – Knez mu onda reče: Dovedi ga k meni. – Tovija ode k svetom Tadeju i reče mu: Pozvao me je knez ovoga grada i naredio mi da te vodim k njemu, da ga isceliš od bolesti, od koje pati. – Sveti Tadej odgovori: Stvarno sam poslan k njemu.
Sutradan izjutra oni oba odoše knezu, kod koga se već behu skupili sve velmože i bojari. Kada sveti apostol Tadej sa Tovijom ulažaše na vrata kneževe palate, knez pogleda u njega i vide gde njegovo apostolsko lice sija nekom neobičnom svetlošću. Avgara spopade užas, i on brzo ustade sa svoga mesta i pokdoni se do zemlje Hristovom apostolu. Međutim svi se prisutni veoma začudiše, videći gde se knez klanja prostome čoveku, jer ne behu primetili neobičnu svetlost koja izlažaše iz lica apostola Hristova. I knez upita svetog Tadeja: Jesi li ti učenik Gospoda Isusa Hrista, Sina Božija, koji mi pismom obeća poslati jednog od svojih učenika, da me potpuno isceli od moje bolesti i daruje meni i svima mojima život večni? – Apostol Hristov odgovori: Zato što si veliku nadu položio na Gospoda mog Isusa Hrista, ja sam i poslan od Njega k tebi. I ako se vera tvoja u Njega uveća još više, onda će ti se po veri tvojoj ispuniti sve što želiš. – Avgar odgovori: Ja toliko verovah u Gospoda Isusa, da sam hteo skupiti vojsku i udariti na Jevreje koji Ga raspeše, da bi im odmazdio za njihovo nevaljalstvo i potpuno ih istrebio; ali mi zabrani rimska vlast pod kojom se nalazimo. – Na to sveti Tadej reče: Gospod i Bog naš Isus Hristos nije trebao ljudske pomoći u vreme Svoga stradanja od zavidljivih i nevaljalih Jevreja; jer je mogao, da je hteo, izvesti legione anđela; ali, ispunjujući volju Oca, Gospod naš postrada za spasenje celoga eveta. A ispunivši volju Oca Svoga, On uziđe k Njemu na nebo sa slavom i sede s desne strane Njega. I Gospodu našem nije potrebno da se ko sveti za Njega neprijateljima Njegovim, jer sam ima vlast nad svima; i On će suditi živima i mrtvima, i svakome dati po delima njegovim.
Sveti apostol Tadej govoraše mnogo o Hristu Bogu Avgaru i svima što behu s njim, i privevši ga u savršenu veru u Gospoda, on ga krsti. I dobi Avgar u svetom krštenju isceljenje i onog ostatka gube što mu po prvom isceljenju beše ostala na licu, jer spočetka on imađaše gubu po celome telu. Kada njemu bi doneseno pismo Hristovo i nerukotvorna slika presvetog lica Hristovog, tada Avgar po prvi put bi isceljen: telo mu se očisti od gube, samo mu, po promislu Božjem, ostade malo gube na licu do dolaska svetog apostola. A drugo, potpuno isceljenje ne samo tela nego i duše, dogodi se posle dolaska apostola Tadeja u svetom krštenju: jer knez Avgar iziđe iz svete kupelji potpuno čitav i zdrav. I krsti se ne samo knez Avgar nego i sav dom njegov, i svi koji videše čudesa apostolova, a isto tako i oni koje sveti apostol isceli od bolesti njihovih. Zatim sveti apostol Tadej naredi knezu da sazove sve građane, da svi čuju reč Božiju.
Sutradan ujutro sabra se sav narod. Apostol Hristov, stavši na uzvišenom mestu, stade blagovestiti svima o jedinom istinitom Bogu, koji je svemoćnom silom Svojom stvorio nebo i zemlju, i sve vidljivo i nevidljivo; sveti apostol blagovesti im o tome kako Sin Božji siđe s neba na zemlju, ovaplotivši se na neiskazan način radi spasenja roda ljudskog, kako On dobrovoljno postrada, vaskrse, uznese se na nebo, i ugotovi za dobre večnu nagradu, a za zle – beskonačne muke u paklu. Blagovesti sveti apostol podrobno i o svima ostalim tajnama našega spasenja.
Čuvši apostolove reči i videvši čudesa njegova, sav narod verova u Hrista Gospoda: jer svi videše isceljenog kneza i mnoge druge koji ranije paćahu od raznih bolesti, i stadoše slaviti Hrista Boga i prositi krštenje. I tako se grad Edesa prosveti verom Hristovom i svetim krštenjem. Potom se podigoše crkve, i biše postavljeni prezviteri rukopoloženjem od apostola.
Knez Avgar silno željaše da se na neki način oduži svetom apostolu za svoje isceljenje, pa mu ponudi mnogo zlata; ali sveti apostol ne primi ništa, rekavši: Kad svoje ostavismo, kako tuđe da primamo?
Pošto sveti apostol Tadej utvrdi u Edesi svetu veru i pobožnost, i sve dobro uredi, on ode u Mesopotamiju. Tamo on prosveti mnoge, obrativši ih ka Hristu, i podiže crkve. Sveti apostol prohođaše i mnoge sirijske gradove, svuda se trudeći u propovedanju Evanđelja Hristova. Potom dođe u finikijski grad Virit (Bejrut); i tu propovedavši ime Hristovo i krstivši mnoge, sveti apostol Tadej zaspa u Gospodu.
