Sveti apostol Timotej bi rođen i vaspitan u Likaonskom gradu Listri. Ovaj se grad ne proslavi izobiljem plodova zemaljskih, kao ovom bogoposađenom mladicom, iako nije bila od sasvim dobrog korena. Jer kao što mirisna ruža proizađe od trnja, tako Timotej proizađe od oca Grka, koji beše veoma čuven u idolopoklonskom zloverju, i izuzetno nevaljao, kao što se opet kasnije sin njegov odlikovaše vrlinama i dobrom naravi. A majka i baba svetog apostola behu Jevrejke. Obadve svete i pravedne, i ukrašene dobrim delima, kao što o tome svedoči sveti apostol Pavle, govoreći: Želeći da te vidim, opominjući se suza tvojih, da se radosti ispunim; opominjući se nelicemerne u tebi vere koja se useli najpre u babu tvoju Loidu i u mater tvoju Evnikiju; a uveren sam da je i u tebi (2 Tm. 1, 4-5).
Još kao dete, blaženi Timotej se hranio od majke svoje ne toliko hranom koliko rečju Gospodnjom. I udalji se od neznabožačke i jevrejske zablude, i pribeže svetome Pavlu, bogoglasnoj trubi crkvenoj, kada sveti apostol Pavle sa učenikom i apostolom Hristovim Varnavom dođe u Listru, kao što o tome božanstveni Luka kazuje u Delima Apostolskim (D.A. 14, 6). I došavši tamo, učini veliko čudo: jednom rečju isceli hromog od utrobe matere svoje. Što, kad narod vide, silno se divljaše, govoreći: Bogovi se načiniše kao ljudi, i siđoše k nama (D.A. 14, 11). Ali narod doznade da oni nisu bogovi već apostoli i propovednici Boga živoga, a protivnici lažnih bogova. I za to su i poslani, da ljude od demonske obmane obrate Bogu istinitome, koji može ne samo hrome isceljivati nego i mrtve iz grobova vaskrsavati. Tada mnogi napustiše zabludu i pristupiše veri. Među njima beše i majka ovog blaženog apostola Timoteja, koja je bila udovica. Ona s radošću primi u dom svoj svetog apostola Pavla, i ugosti ga. I dade mu sina svog Timoteja kao dar za čudo koje je učinio u njihovom gradu i za dobijenu svetlost vere. Dečko beše još mali ali sposoban i pripremljen da primi seme reči Božje. Sveti Pavle ga uze, i videći da je pametan i krotak, i da je blagodat Božja u njemu, zavole ga više nego roditelji po telu. Ali pošto dečko beše još mali, te nije mogao putovati s njim, on ga ostavi kod kuće, i odredi mu iskusne učitelje da ga poučavaju Svetom Pismu. O toms sam spominje, pišući Timoteju: Ti iz malena znaš Sveto Pismo (2 Tm. 3, 15). Sam pak Pavle, zasut kamenjem od naroda, koji Jevreji podgovoriše, i izvučen van grada, ustade i otide u druge gradove.
Posle nekoliko godina sveti Pavle uze Silu i krenu iz Antiohije da poseti braću u svima gradovima, u kojima je prvo propovedao reč Božju. I dođe u Listru, gde beše sveti Timotej (D.A. 16, 1). Videći da je Timotej odrastao, i da je svakom vrlinom ukrašen, i da ga svi tamošnji hrišćani mnogo poštuju, on ga uze k sebi u apostolstvo. I tako ga načini svojim neotstupnim saputnikom i služiteljem u Gospodu u svima trudovima i putevima svojim. A kada htede da otputuje iz grada, on obreza Timoteja Jevreja radi, kojih beše tamo mnogo. Obreza ga po zakonu Mojsijevom, – ne što je obrezanje potrebno za spasenje, pošto nova blagodat mesto obrezanja ima sveto krštenje, – nego da se ne bi sablaznili Jevreji, jer su svi znali da je Timotej rođen od oca Grka.
I otputovavši odatle, sveti Pavle prohođaše gradove i sela, učeći i propovedajući Evanđelje carstva Božjeg, i prosvećujući sve svetlošću vere. A njemu, kao zvezda suncu koje je sinulo iz trećega neba, sledovaše božanstveni Timotej, usvajajući nezalaznu svetlost – učenje Evanđelja Hristova, i navikavajući se na dobre običaje i vrlinski život, kao što o njemu svedoči i sam apostol Pavle, govoreći: A ti si se ugledao na moje učenje, življenje, nameru, veru, dugotrpeljivost, ljubav, trpljenje, proterivanja, stradanja (2 Tm. 3, 10-11). Tako sveti Timotej sve vrline pocrpe iz izabranog sasuda. A uze na sebe apostolsko siromaštvo Hrista radi: da ništa sebi ne teče, ni zlato, ni srebro, niti išta zemaljsko. I naviknu da za zlo uzvraća dobrom: ružen, on je blagosiljao; gonjen, on je trpeo; huljen, on je molio; u svemu pokazujući sebe kao slugu Božjeg, i kao istinskog sledbenika svog učitelja, svetog Pavla.
Videći svog učenika kako izvanredno napreduje u vrlinama, sveti Pavle ga postavi najpre za đakona, potom za sveštenika, pa onda i za episkopa, iako je još bio mlad. Rukopoložen od svetog apostola za služitelja Hristovih Tajni, sveti Timotej postade svesrdni podražavalac apostolskih podviga i trudova. On beše saradnik i saputnik velikog apostola u propovedanju Evanđelja Hristova. U tom podvigu ne mogaše ga omesti ni mladost, ni bolest tela, već je u svemu pokazivao veliku srčanost. O tome svedoči njegov učitelj Pavle, pišući Korinćanima: Ako dođe Timotej, gledajte da bude kod vas bez straha; jer on radi delo Gospodnje kao i ja. Da ga niko dakle ne prezre (1 Kor. 16, 10-11). A i pre toga hvaleći ga piše: Poslah k vama Timoteja, koji mi je mili i verni sin u Gospodu. On će vam napomenuti puteve moje (1 Kor. 4, 17). Zatim ga i u drugim poslanicama svojim naziva bratom svojim, govoreći: Pavle, sužanj Isusa Hrista, i Timotej brat (Filim. 1). I opet: Pavle, apostol Isusa Hrista po volji Božjoj, i brat Timotej (2 Kor. 1, 1). I opet: Pavle apostol Isusa Hrista po volji Božjoj, i brat Timotej (Kol. 1, 1). I još: Poslasmo Timoteja, brata svoga i slugu Božjega, i saradnika svoga u Evanđelju Hristovom, da vas utvrdi i uteši u veri vašoj (1 Sol. 3, 2). Ove, i mnoge druge pohvale o svetom Timoteju nalaze se u Pavlovim poslanicama. Sveti Timotej se ne ponese zbog njih, nego u smirenoumlju i oprezi živeći, toliko umrtvljivaše sebe postom i molitvom, da ga je i sam učitelj, koji je posmatrao njegove podvige i postove, veoma sažaljevao. I savetovaše ga da ne pije vode, nego da pije po malo vina, želuca radi svoga i čestih bolesti svojih (1 Tm. 5, 23). No iako telo njegovo beše neprestano izloženo bolestima, blagorodstvo duše njegove bilo je zdravo i nikada povređeno. Prošao je on sve krajeve sveta sa učiteljem svojim, propovedajući reč Božju i u Efesu, i u Korintu, i u Makedoniji, i u Italiji, i u Španiji. S pravom se za njih može reći: Po svoj zemlji prođe propoved njihova, i na kraj veseljene reči njihove (Ps. 18, 5). A beše sveti Timotej vrlo oštrouman, brz na odgovore, vanredno slatkorečiv propovednik reči Božje, osobito sladak u tumačenju Svetoga Pisma, najdostojniji pastir u upravljanju Crkvom i u odbrani Crkve. Naročito je dobio preizobilnu blagodat što je učenje crpeo iz dvostrukog izvora: jer mu je učitelj bio ne samo Pavle, nego i ljubljeni učenik Hristov Jovan. Kada rimski car Domicijan posla svetog Jovana u izgnanstvo na ostrvo Patmos, sveti Timotej postade mesto njega episkop grada Efesa, gde posle kratkog vremena i postrada za svedočanstvo Hristovo na ovaj način:
Jednom se u Efesu naročito praznovaše praznik, zvani Katagogijum. O tom prazniku maskirali su se ljudi i žene, i sa besramnim igrama obilazili gradske ulice, noseći u rukama motke i idole. Pevali su pesme, vikali, derali se, i kao razbojnici nasrtali na prolaznike, a neke čak i ubijali. I druga su gadna bezakonja činili, misleći bednici da time službu čine svojim poganim bogovima. Videvši to, božanstveni Timotej se raspali ognjem božanske revnosti, uđe u tu bogohulnu svetinju, i stade otvoreno i smelo propovedati jedinog istinitog Boga, Gospoda našeg Isusa Hrista, a izobličavati zabludu idolopoklonstva i ništavnost njihovih bogova. A oni, zaslepljeni tamom idolodemonstva, jednodušno navališe na svetog Timoteja. I stadoše žestoko tući motkama svetitelja. Pa ga potom nemilosrdno vukoše po zemlji, i bezdušno nogama izgaziše namrtvo. Posle dođoše hrišćani, i nađoše svetog apostola na izdisaju; uzeše ga i izneše van grada. I kada se prestavi u Gospodu oni česno telo njegovo sahraniše na mestu, zvanom Pion.
Posle dugo vremena, po naređenju cara Konstancija, sina Konstantina Velikog, sveti mučenik Artemije prenese njegove česne i svete mošti u Carigrad, i položiše ih u crkvi Svetih Apostola pored svetih moštiju svetih apostola: Luke i Andreja Prvozvanog. I tako, po Božjoj volji, onima kojima su u ovom životu bili zajednički učenje i propoved Evanđelja, bi i zajednički grob. Isto tako im je blaženstvo zajedničko na nebu u carstvu Gospoda našeg Isusa Hrista, koji sa Ocem i Svetim Duhom caruje vavek, amin.
