“Crkva Božija počiva na mučenicima i mučeništvu. Počiva na onima koji su imali snage da prigrle sav čemer ovoga sveta koji u zlu leži. Mi ljudi površni nismo skloni da se sećamo niti smrti, niti čemera koji su neizbežni i neprekidno postoje. Kada čovek prihvati sve zapravo kao dobro i kada ima blagovest u sebi, kada ima dobru veru, kada zna da iza te praznine, iza smrti postoji smisao, postoji sadržaj, postoji spasenje, čovek se daje u smrt. Tako su se davali mučenici. Oni su osećali da je razrešenje u Hristovom zagrljaju”, poručio je danas Episkop novobrdski g. Ilarion u liturgijskoj besedi u manastiru Vavedenje u Beogradu.
Njegovo preosveštenstvo Episkop novobrdski g. Ilarion, vikar Njegove svetosti Patrijarha srpskog g. Porfirija, na praznik Svetog Dositeja Zagrebačkog Ispovednika, 13. januara 2023. godine, načalstvovao je na Svetom evharistijskom sabranju u manastiru Vavedenje u Beogradu, gdje su pohranjene mošti ovog Božijeg ugodnika.
Episkopu Ilarionu sasluživali su prezviteri i đakoni Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, u molitvenom prisustvtu vernog naroda Božijeg.
U besedi posle pročitanog jevanđelskog začala, Preosvećeni Episkop Ilarion je rekao da Crkva Božija počiva na mučenicima i na mučeništvu, na onima koji su imali snage da prigrle sav čemer ovoga sveta koji u zlu leži.
“Mi ljudi površni nismo skloni da se sećamo niti smrti, niti čemera koji su neizbežni i neprekidno postoje. Neprekidno negde besni rat. Neprekidno neka nedužna deca stradaju, neprekidno neko nosi neki čemer u duši iz različitih razloga. Mi smo zapravo smrtni, prazni sami po sebi. Ali, dešava se jedno čudo. Kada čovek prihvati sve zapravo kao dobro i kada ima blagovest u sebi, kada ima dobru veru, kada zna da iza te praznine, iza smrti postoji smisao, postoji sadržaj, postoji spasenje, čovek se daje u smrt. Tako su se davali mučenici. Oni su osećali da je razrešenje u Hristovom zagrljaju.
Tim pokretom se izlazi iz ovog sveta. Tim pokretom čemer postaje izvor blagoslova, teskoba postaje izvor oslobođenja i prave molitve, stradanje postaje izvor radosti, poniženje postaje izvor večne slave. Hvala Gospodu Hristu koji nam je taj put proputio i hvala Njemu što na ovom parčetu zemlje na kome živi naš narod ima toliko onih koji su taj put sledili i zato se čudesno naša Crkva obnavlja. Obnavlja se molitvenim vapajima i snagom koja su i ta deca i ti starci i ti sveštenici, žene, svi koji su imali u srcu snagu da iz ovog čemera vide večnu slavu. To je nada svima nama – da ti vapaji naših predaka koji su sa nadom u Hrista stradali, da i mi možemo da istrajemo na putu našeg stradanja”, kazao je između ostalog Episkop Ilarion.
Na kraju Svetog evharistijskog sabranja, Preosvećeni Episkop Ilarion osveštao je slavske darove i prelomio slavski kolač.
Izvor: TV Hram
