Veliki utorak

Sveti i Veliki utorak

U Sveti i Veliki utorak molitveno se sećamo na Gospodnji odgovor farisejima i sadukejima, o drugom dolasku Hristovom, kao i Evanđelske perikope o deset mudrih i deset nerazumnih devojaka.

 

Kako nam saopštava Evanđelist Matej, u utorak stradalne nedelje ujutru Gospod naš Isus Hristos proveo je u Jerusalimskom hramu gde je poučavao. Mnogi prvosveštenici i starešine slušajući Spasiteljeve besede i shvativši da se te reči odnose na njih, gledahu da ga uhvate i ubiju, ali se bojahu naroda. Isus Hristos poučavajući svoje učenike i narod često je govorio u pričamo, tako se na Veliki utorak sećamo Spasiteljeve priče o deset mudrih i deset nerazumnih devojaka. Kroz bogosluženje Velikog utorka crkva nas podseća da se ne predajemo grehovnom snu nemara, već da u našem podvigu ne zaboravimo da ponesemo u svojim zemljanim sudovima duše svoje, ulje milosrđa i ljubavi, jer bez toga nećemo moći da izađemo pred Gospoda, Ženika crkve koji je pun ljubavi i milosrđa. Ovom divnom perikopom bivamo poučeni da za dolazak Ženika crkve uvek budemo budni i pripremljeni zaodenuvši sebe celomudrenošću, milostinjom i dobrim delima, a da svetiljke duše naše svetle vrlinama i pravom verom.

Veliki Bogoslov i propovednik Sveti Jovan Zlatousti u jednoj od svojih omilija na Evanđelje o deset mudrih i deset nerazumnih devojaka, bogomudro poučava svakoga od nas: „Zar ne znaš jevanđelsku priču o deset devojaka, kako su one koje nisu činile milostinju ostale izvan bračne ložnice iako su se podvizavale u devstvenosti? Beše, govori (Sveto Pismo), deset devojaka, pet ludih i pet mudrih. Mudre su imale ulje, a lude nisu imale ulje i zato su njihove svetiljke počele da se gase. Lude priđoše mudrima i rekoše: „Dajte nam ulja iz vaših posuda“ (Mt24,18). Stidim se, i crvenim, i plačem kad čujem o ludoj devojci; crvenim kad čujem da su one tako nazvane i kad su zadobile toliko veliku vrlinu, posle podviga devstvenosti, i kad su svoja tela uznele na nebo i nadmetale se sa nebeskim silama – pretrpele vatru i odolele plamenu sladostrašća. I nakon svega toga nazvane su ludim, i to s pravom, zato što ih je, iako suučinile veliko, pobedilo maloˮ. U kondaku Velikog utorka pojemo kako se hrišćanski život temelji kako na ljubavi, tako i na milosrđu. Kada Gospod Hristos iznenada ponovo dođe, jedino će svakoga od nas prepoznati po delatnoj ljubavi. Himnografiju ovog drugog dana stradalne nedelje, sastavili su Sveti Kozma Majumski, dvopesnec na jutrenju i Sveti Andrej Kritski, tripesnec na povečerju.

 

Iz himnografije Velikog utorka:

Pomisli dušo o času kraja, i posečenja smokvinoga uplaši se, predan tebi talant trudoljubivo obrađuj, bedna, bdenišući i vapijući: da ne ostanemo izvan ložnice Hristove. (kondak Velikog utorka)

Usvetlosti svetih tvojih, kako da uđem ja nedostojan? Jer ako se usudim da zajedno sa njima uđem u bračne odaje, odeća me okrivljuje, jer nije bračna, i svezan – biću izbačen od angela. Očisti Gospode, nečistotu duše moje, i spasi me kao Čovekoljubac. (prva stihira na hvalitne)

Slušala si, o dušo, za osudu onoga koji je sakrio talant! Ne skrivaj reč Božju, objavljuj čudesa njegova, da bi umnoživši dar, ušla u radost Gospoda tvoga. (Slava i sada na hvalitne)

Hodite verni, delajmo usrdno Vladici; jer razdaje slugama bogatstvo, i analogno svaki da umnožimo talant blagodati: jedan dakle mudrost da prinosi dobrim rečima, drugi pak službu prosvećenja da obavlja, da se pričešćuje rečju verni, u tajne neupućen, i da rasipa bogatstvo, ubogima drugi. Jer ćemo tako pozajmljeno mnogo usugubiti i kao verni upravitelji Vladičine blagodati udostojićemo se radosti. Nje nas udostoj Hriste Bože, kao Čovekoljubac. (prva stihira na stihovnje)

Gle, tebi Vladika talant poverava, dušo moja, strahom primi dar, pozajmi darodavcu, razdajući ubogima, i stekni prijatelja Gospoda, da bi stala Njemu s desne strane, kada dođe u slavi, i da čuješ blaženi glas: Uđi, slugo, u radost Gospoda tvoga. Nje me udostoj, Spase, zabludelog, radi velike milosti tvoje. (Slava i sada na stihovnje)

Izvor: Eparhija timočka