Patrijarh Aleksandrijski. Rođen na ostrvu Kipru u kneževskoj familiji. Otac mu beše knez Epifanije. Vaspitan od detinjstva kao pravi hrišćanin. Na navaljivanje roditelja on se oženi i imade dece. No po Božjem Promislu preseliše se iz ovog života u onaj i deca mu i žena. Čuven zbog milosrđa i blagočešća Jovan bi izabran za patrijarha Aleksandrijskog u vreme cara Iraklija.
Deset godina upravljao crkvom Aleksandrijskom kao istinski pastir, čuvajući je od neznabožaca i jeretika. Bio je uzor krotosti, milosrđa i čovekoljublja. „Ako želiš blagorodstva, govorio je on, ne traži ga u krvi nego u dobrodetelji, jer to je pravo blagorodstvo.” Svi sveti odlikovali su se milosrđem, ali sv. Jovan beše se sav predao ovoj divnoj dobrodetelji.
Liturgišući jednom seti se patrijarh reči Hristove: ako prineseš dar svoj k oltaru i onde se opomeneš da brat tvoj ima nešto na te (Mat. 5, 23–24) i seti se da jedan od klirika tu u crkvi ima zlu volju na njega; on brzo ostavi svete darove, priđe tome kliriku, pade mu pred noge i zamoli za oproštaj. I tek kada se izmiri s tim čovekom, vrati se ka žrtveniku.
Jednom opet idući crkvi sv. Kira i Jovana dogodi se da ga srete neka bedna udovica i poče mu govoriti o bedi svojoj. Pratioci patrijarhovi osetiše dosadu od duga žalbovanja ženina, pa će reći vladici, da požuri u crkvu na službu, i posle službe može čuti tu ženu. Odgovori im sv. Jovan: „a kako će sad Bog mene poslušati, ako ja nju ne poslušam?” I ne hte se krenuti s mesta dok ne ču udovičinu žalbu do kraja.
Kada Persijanci udariše na Misir patrijarh Jovan sede u lađu da se udalji od napasti. Uz put se razboli i stigavši na Kipar umre u svome mestu rođenja, 620. god., i pređe u carstvo besmrtno Gospoda svoga. Mošti njegove čudotvorne prenete najpre u Carigrad, po tom u Buda Peštu i najzad u Presburg.
Tropar (glas 8): V terpjeniji tvojem stjažal jesi mzdu tvoju, otče prepodobne, v molitvah neprestano terpjevij, niščija vozljubivij i sija udovljivij; po molisja Hristu Bogu, Jovane milostive, blažene, spastisja dušam našim.
