Na svim jezicima na kojima se propoveda Pravoslavlje, služi se Božanska liturgija Jovana Zlatoustog. Najčešće, tokom godine, upravo ona okuplja sve nas oko Čaše sa Telom i Krvlju Hristovom. Božanska liturgija je najvažnije bogosluženje Crkve, to je najvažniji događaj za čoveka koji je primio krštenje. Ona je zalog njegovog spasenja.
Danas je za sve nas posebna radost: na ovaj prelepi dan mi ne samo da praznujemo Vaskrsenje Hristovo, susrećemo vaskrslog Hrista, proslavljamo Ga i sjedinjujemo se sa Njim, nego proslavljamo i spomen na velikog svetitelja Crkve Hristove, učenika, sledbenika, i učitelja Crkve, velikog podvižnika, bogoslova i propovednika ‒ svetitelja Jovana Zlatoustog.
Bio je to čovek koji je, bez izuzetka, sav svoj život i sve svoje velike darove i talente dobijene od Tvorca, dao na služenje svom Božanskom Učitelju, Gospodu našem Isusu Hristu, u podizanje, zaštitu, građenje Njegove Crkve, na ukrepljenje tog božanskog organizma i njegovu zaštitu od jeresi, raskola i lažnih učenja.
Pošto je u mladosti ostao bez oca, sam sa majkom, Sveti Jovan se predao izučavanju najviših, u to vreme, nauka: njegovi učitelji bili su i filozofi, i hrišćanski podvižnici. Kada je njegova majka otišla Gospodu, svetitelj je podelio sve svoje imanje i povukao se da se podvizava u pustinji. Dugo vremena je živeo sa istim takvim otšelnicima, drugovima i braćom svojom po trudu i borbi. Podvizavao se u tihovanju, postu i molitvi, izbegavajući svaku ljudsku slavu i počasti. Uklanjao se čak i od služenja koje su želeli da mu daju i koje mu je Crkva pripremala. Ipak, nije mogao dugo da se uklanja od tog služenja. Bez obzira što je već tada načinio mnogo podviga, napisao predivna apologetska dela, Crkva ga je prizvala na još uzvišenije služenje ̶ izabrala ga je za svog arhijereja. Vremenom je postao i arhijerej na Konstantinopoljskoj katedri. Tamo je sa ljubavlju, podvigom, krotošću poučavao narod Božiji, a Crkvu podizao i uređivao.
Mnoštvo dela je ostavio ovaj čovek za sobom. Retko koji podvižnik može s njim da se uporedi: bio je i apologeta, i tumač Svetog pisma. Pisao je besede na razne teme, koje se do danas, prema Ustavu, tokom bogosluženja čitaju u crkvi. Prisetimo se njegove predivne propovedi „Slovo na Vaskrs“, koja se po čitavom svetu neizostavno čita na taj praznik. Takvih beseda je mnogo. Ali, verovatno, najvažnije njegovo delo, ono sa čime imamo neposredni kontakt i što nam svima služi na spasenje ‒ Božanska liturgija Svetog Jovana Zlatoustog.
Sveti Jovan nije bio njen tvorac u bukvalnom smislu. Bilo je pre njega podvižnika koji su sastavljali ovaj čin godinama i vekovima, ali se on istakao kao urednik – obnovio ju je i popravio, znajući već na svom ličnom iskustvu, šta je neophodno Crkvi i čoveku, premda slabom, ali u potrazi za spasenjem. Od tada, od IV veka, ova liturgija se neodložno služi skoro na svim jezicima sveta. Na svim jezicima, na kojima se propoveda Pravoslavlje, služi se Božanska liturgija Jovana Zlatoustog, i najčešće, tokom godine, ona nas okuplja sve zajedno oko Čaše sa Telom i Krvlju Hristovom.
Božanska liturgija je najvažnije bogosluženje u Crkvi. To je najvažniji događaj za čoveka koji je primio Krštenje i zalog je spasenja u Svetoj tajni krštenja. Ona je tajna sjedinjenja sa Telom i Krvlju Hristovom, koje se odvija tokom Božanske liturgije.
Sa užasom vidimo kako mnogi hrišćani, do danas nisu ovo razumeli i ne mogu spoznati. A, mi, ulažemo vrlo malo napora kako bi ceo svet saznao koliko je učešće u Božanskoj liturgiji važno za spasenje duše svakog hrišćanina. Nema ništa više, ništa jače, važnije toga dana nego da se sretnemo sa Gospodom našim Isusom Hristom i sjedinimo se sa Njim, nerazdvojno da se slijemo sa Njim u molitvi, i pričešću Svetim Hristovim tajnama.
Jovan Zlatousti je posebno govorio o Pričešću. Govorio je da čovek, koji se pričešćuje, koji se sjedinjuje sa Hristom u Pričešću, predstavlja telo i to telo zadobija Glavu. To jest, čovek koji se ne pričešćuje Telom i Krvlju Hristovom, ne može biti potpuni čovek i hrišćanin. On je kao telo bez glave. Svi smo mi telo Hristovo, a Glava nam je Hristos ̶ sjedinjujući se sa Njegovom Božanskom krvlju, kojom je On oprao naše grehe i iskupio ovaj svet, ‒ tu Krv nam Gospod daje danas, vraća je, da bismo se slili sa Njim u celosti. Kada čovek voli nešto u ovom svetu, ili nekog čoveka, ili neku pojavu, on kao da se stapa sa predmetom svoje ljubavi, teži da postane jedno telo sa njim. Tako su i hrišćani prizvani da teže stapanju sa Hristom u tajni Pričešća Telom i Krvlju Hristovom. To je, sa jedne strane, tako prosto, a sa druge strane, nedostižno. Za to su neophodni smirenje, ljubav, krotost, i poslušanje Crkvi Hristovoj, slično onom koje je sav život projavljivao božanski učitelj, čija su zlatna usta propovedala istinu i spasenje.
Svetitelj nam govori da tokom Liturgije, iz oltara, kao iz raja, ističu reke Božanske Istine, i oko tog izvora se okupljaju anđeli, pritiču, kao što se oko životvornog izvora tiskaju jeleni u pustinji. Tako se skupljaju anđeli, arhangeli, sveti i svi mi, zajedno sa njima, oko tog izvora, da se napojimo Božanske Istine, da se okrepimo, da se naša iznurena duša,što je presahnula u pustinji greha, izranjavana đavolskim strelama, napije te Božanske vode ‒ Krvi Hristove, Njegovog Tela, i da bi živela, bila živa u Životu večnom, i bila nerazdvojna sa Hristom i svim svetima. Jovan Zlatousti daje i takav primer hrišćanima, kojima Gospod dozvoljava da se ustima svojim dotiču Njegovog Tela.
On govori, dok se obraća pričasnicima: pričestivši se Telom i Krvlju Hristovom, postajete poput lavova, kojih se đavo boji, i od kojih njegove sluge beže u užasu i strahu. Eto kakva sila i kakva nepobediva blagodat je data svima nama, hrišćanima, i koliko snage, energije, koliko podviga je izdržao Jovan Zlatousti, da bi do nas, gluvih, buntovnih, kolebljivih, kukavički malodušnih, ali ipak željnih spasenja, doneo ovu istinu. Sjedinivši se sa Telom i Krvlju Hristovom, uznosićemo hvalu Spasitelju našem Gospodu Isusu Hristu, Tvorcu neba i zemlje, i velikim podvižnicima, i Svetom Jovanu Zlatoustu. Njegovim molitvama da nas Gospod pomiluje i spase, kao blag i čovekoljubiv. Amin.
Jeromonah Ignatije (Šestakov)
Sa ruskog Iva Bendelja
Izvor: Pravoslavie.ru
