Rođen u selu Kampsadi u Frigiji od siromašnih roditelja. U detinjstvu čuvao guske. I još od detinjstva na njemu je bila velika blagodat Božja, te je mogao isceljivati bolesti na ljudima i na stoci, i izgoniti zle duhove.
U to vreme zavlada Rimskim carstvom car Gordijan, čija ćerka Gordijana siđe s uma, i time baci svoga oca u veliku žalost. Svi lekari ne mogahu ludoj Gordijani ništa pomoći. Tada zli duh iz lude devojke progovori i reče da njega niko ne može isterati osim Trifuna. Posle mnogih Trifuna iz carstva bude i ovaj mladi Trifun pozvat po Božjem Promislu. On bi doveden u Rim gde isceli carevu ćerku. Car mu podari mnoge darove, koje Trifun pri povratku sve razdeli siromasima. U svom selu produži ovaj sveti mladić čuvati guske i moliti se Bogu. Kada se zacari hristoborni Dekije, sveti Trifun bi istjazavan i ljuto mučen za Hrista. No on podnese sva mučenja s radošću velikom, govoreći: “O kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga!” Sve muke ništa mu ne naškodiše, i mučitelji ga osudiše najzad na posečenje mačem. Pred smrt Trifun se pomoli Bogu i predade dušu svoju Tvorcu svome 250. godine.
Predsmrtna molitva svetog Trifuna: “Gospode Bože bogova i Caru careva, Najsvetiji od svih svetih, bogodarim Ti što si me udostojio da završim podvig bez kolebanja. I sad Ti se molim, da me se ne dodirne ruka demona nevidljivog, da me ne svuče u dubinu pogibelji. Nego, neka me sveti Tvoji angeli uvedu u krasna naselja Tvoja, i učini me naslednikom carstva Tvog željenog. Primi dušu moju, i usliši molitvu svih onih koji budu Tebi prinosili žrtve za spomen moj; pogledaj na njih iz Tvog svetog obitališta; daruj im obilne i netruležne darove. Jer Ti si jedini blag i milostiv Darodavac vo vjeki vjekov, amin.” Kako sv. Trifun postrada u Nikeji, i kako se nad njegovim mrtvim telom dogodiše mnoga čudesna isceljenja, htedoše ga građani nikejski tu u svome groblju sahraniti. No svetitelj se javi nekome u viziji i izreče svoju želju da ga prenesu u njegovo selo Kampsadu gde je nekad guske čuvao, i tamo sahrane.
Izvor: Ohridski prolog
